Једну од највећих тајни НАТО агресије, о којој се само шушкало, потврдио је у једној емисији која се емитује на Јутјуб каналу српски генерал-мајор Видосав Ковачевић, који је 1999. био начелник одсека за психолошко-пропагандну делатност Војске Југославије. Према информацијама до којих је дођено план је био разрађен до детаља, с њим се сагласио и Милошевић, који је био врховни командант, међутим, од њега је одустао из разлога који су само њему познати.

- Да, сећам се предлога нашег војног руководства Милошевићу да ми пренесемо удар на околне земље. Ми смо, према ратном праву, имали право, ако долази авион из Мађарске, да тучемо Будимпешту, ако долази авион преко Хрватске, да тучемо Загреб. Тамо где смо могли да добацимо. Милошевић на крају то није дозволио. Зашто, не знам. Вероватно да се рат не би проширио на целу Европу или ко зна шта би било после тога - испричао је Ковачевић, који је заузимао и високе положаје у РВ и ПВО и био начелник Војне академије.

Саговорник, који је у то време био високо позициониран у војсци, објашњава да је за тај план знало свега неколико људи од највећег Милошевићевог поверења. Ни он не зна због чега је Слоба одустао од одмазде, али има своју претпоставку.

- Пре свега, морам да кажем да то није била идеја да се ракетирају цивилни циљеви у околним земљама које су се прикључиле агресији. Напротив, наша мета били би само војни објекти и потенцијали. Ракете које смо имали могле су без проблема да досегну Загреб или Будимпешту - прича саговорник генерал у пензији и наставља:

- Не знам зашто је Милошевић одустао. Могуће је да се плашио да би то додатно ојачало НАТО офанзиву, али склонији сам закључку да су га одвратили неки међународни фактори. Кад то кажем, превасходно мислим на Москву јер је с Русима имао највише контаката.

У поменутој емисији генерал Видосав Ковачевић говорио је и о другим догађајима из деведесетих година у којима је сам учествовао или им био сведок. На питање какав је био морал војника током НАТО агресије одговара:

- Сјајан, знате шта се десило ту, највећи део нас који је дошао из рата у Босни, Хрватској, Словенији је учествовао потом у борби против НАТО агресора. И сулудо звучи ово што ћу да кажем, али ми смо били пресрећни када је Момир Булатовић прогласио ратно стање. Знате, ви пет година ратујете, нико не проглашава све је нешто јесте-није. Не постоји ратна опасност, а људи гину. Статус је другачији ако сте у ратном стању или у стању непосредне ратне опасности. Прво то када је проглашено ратно стање, како да кажем, ми војници смо одахнули. Друго, то јединство народа и војске је било, према мом мишљењу, непоновљиво. И сами сте сведоци тог отпора народа по мостовима, градовима...

Ковачевић је причао и о почетку сукоба у бившој СФРЈ, када се отцепила Словенија.

- Нама војницима веома је тешко то пало. Ја то не могу да опишем. Нама је требало још 24 сата да решавамо Словенију или Љубљану и ми бисмо сачували Југославију какву-такву. ЈНА је имао само један задатак, они могу да причају о Титу шта хоће, Тито ће остати историјска личност, према мом мишљењу. Он је направио ту армију да сачува ту државу и све је зависило од једног човека који се звао Вељко Кадијевић. Разговарао сам са Бором Јовићем, питао сам га "зашто нас нисте пустили још један дан да дејствујемо, како је било и наређено", да се дејствује свим снагама према одметнутим јединицама Словеније, али одједном је то неко прекинуо. И то док се државно руководство Словеније већ паковало и бежало ван земље. Један човек је одлучио - Вељко Кадијевић. Рекао је: "Стопирај, нема напада." С ким се он консултовао видећемо. Био је на челу Војске, јачи од поцепаног Председништва СФРЈ, где је, наводно, Богићевић пресудио. Ко си, бре, ти да у ратном стању један глас одлучи, неко ти је поверио Војску, употребу ту силу - закључио је генерал Ковачевић.

Оборили смо четири авиона

Мада постоји доста тврдњи, па чак и доказа, да смо оборили много више авиона него што то НАТО признаје, генерал Ковачевић сматра да то није тачно.

- Праву истину смо обелоданили 2000. године, има филм на Јутјубу - "Слободно небо" се зове. Ја сам један од аутора и Александар Радић је радио са мном. Ми смо тада објавили ту причу о Ф-117 и Ф-16 и рекли смо да су још два погођена, један изнад Загреба, један изнад Тузле. То је све што смо могли да урадимо у то време.

Каријера генерала Ковачевића

- 1977. постаје потпоручник у чети ваздухопловног осматрања, јављања и навођења

- 1979. ваздухопловни поручник

- 1982. капетан

- 1886. капетан прве класе

- 1991. мајор

- 1995. потпуковник у команди Ваздухопловства и противваздушне одбране Војске РС

- 1999. постаје пуковник током НАТО агресије, на челу је одсека за психолошко-пропагандну делатност

- 2004. унапређен у чин генерал-мајора

- 2005. постаје Начелник војне академије СЦГ

- 2007. престаје му активна војна служба.

Реаговања

Владимир Лазаревић, генерал у пензији, командант Треће армије у време НАТО агресије

Наш ратни план предвиђа могућу агресију на нашу земљу и у том смислу, ако је агресија извршена, имате право да дејствујете по свим територијама са којих се извршава агресија. Чланице НАТО, тих 199 земаља, све су могле да се нађу под некаквим ударом наших снага, али не само те земље, подразумевале су се и оне земље које су уступиле своју територију. У оквирима деловања зоне Треће армије могли смо да реагујемо не само копненим снагама него и ракетним ударима са полудистанце, домет је био више десетина километара, изузетно ефикасно.

Мађарска је дозволила употребу свог простора, па и Хрватска, могло се то урадити, а да ли је то сврсисходно у неком тренутку или не, о томе одлучују државно руководство и војни врх. Не знам шта се налазило у плановима зоне Прве и Друге армије Војске СРЈ.

Веселин Шљиванчанин, бивши официр ЈНА

Имали смо предвиђања, ако нас нападне нека суседна земља, желели смо да пренесемо наша дејства на територију противника, али нисмо разрађивали да бомбардујемо неке цивилне циљеве и уништавамо становништво. Међутим, да агресоре зауставимо на њиховој територији и пренесемо тежиште тамо и сачувамо наше становништво, јесмо. Имали смо ракете које су могле да досегну 300-400 километара. Проблем је што оне нису биле толико прецизне да би избегле и цивилне жртве.

Божидар Спасић, бивши оперативац Службе безбедности

Непосредно пред почетак бомбардовања наше обавештајне службе су располагале информацијом да ће бомбардовање бити, али ни врховна команда ни председник републике нису претпоставили да ће бомбардовање бити тако масовно, у смислу употребе авиона, и тако раширено по читавој територији земље. Мислим да су акције нашег деловања ван наших граница биле нестварне, пре свега, јер су били свесни да би то можда изазвало још жешћу реакцију НАТО.

Ђукановић у изузетно тешком здравственом стању из Подгорице пребачен на лечење у Париз. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф