Игор Голуб, командант ваздухопловства земље, рекао је новинарима да „настављамо рад пре склапања уговора да бисмо опремили наше ракетне јединице које тренутно користе системе С-300, новим С-400“, његовим савременијим наследником. Додао је да „смо већ потписали уговоре [са Русијом] за испоруку мултифункционалних јуришних хеликоптера Ми-35 и друге серије борбених авиона Су-30СМ“.
Коментаришући недавне војне вежбе јединица ПВО, Минск је саопштио да је „обезбеђивање новог и модернизованог наоружања и посебне војне опреме у борби против прецизног наоружања и наоружаних беспилотних летелица приоритет, гледајући на искуство савремених сукоба у региону“.
Међу техником коју ће Белорусија добити, С-400 ће највероватније изазвати највише забринутости на Западу. Иако је Минск изнео своје намере да надогради своје системе у августу прошле године, било је само нагађања да су системи на листи жеља. Међународни аналитичари описали су С-400 као „вероватно најбољи стратешки ракетни систем земља-ваздух који данас постоји“.
Пентагон је упозорио да С-400 представља нови изазов за борбене авионе америчке производње, укључујући водећег ловца "Локид Мартин" Ф-35. „Не можете управљати са Ф-35 у близини С-400“, рекао је генерал Тод Волтерс из америчке Европске команде, инсистирајући да ће систем „покушати да искористи могућности Ф-35“. Иако је ово представљено као егзистенцијални проблем, израелски Ф-35 летели су у близини руских С-400 распоређених у Сирији без инцидената.
У децембру прошле године, Вашингтон је најавио да ће увести пакет санкција као одговор на договор постигнут између турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана и руског председника Владимира Путина за снабдевање Анкаре ПВО системом.
„САД су саопштиле влади Турске, на највишим нивоима, да је куповина руских војних система попут С-400 неприхватљива“, рекла је тада портпарол Стејт департмента Морган Ортагус.
Иако је чланица НАТО-а, поседовање С-400 од стране Турске виђено је као претња америчкој надмоћи у ваздуху и трговини оружјем у САД-у.
„Такође смо им више пута нудили војну опрему која ће им помоћи да задовоље њихове оперативне потребе на начин који не покреће санкције“, рекао је новинарима Кристофер Форд, амерички помоћник секретара за међународну безбедност.
„Нажалост, Турска је одбила сваки појединачни напор током последњих неколико година.“
Упркос претњи санкцијама, више од десетак земаља изразило је интерес за систем, укључујући државе које иначе купују велике количине технике од САД-а, попут Саудијске Арабије и Катара.
Белорусији, која првобитно није била на списку оних који су наручивали противавионско оружје, санкције нису непознате. Од августа, када је Александар Лукашенко прогласио победу на председничким изборима, за које опозиција и многи међународни посматрачи кажу да су наводно намештени, земља се суочава са протестима. Хиљаде људи изашло је на улице да позове на нове изборе, штп је наишло на оштру реакцију власти. Као и ЕУ, САД су већ увеле санкције против званичника у Лукашенковој влади за које сматрају да су одговорни за наводну изборну превару и насиље.
Помпео даје необориве доказе о Ковиду-19! Више о томе ОВДЕ.
Извор: vostok.rs
