Вучић тврди да никада није разговарао са "сумњивим особама", нити да је у контакту са људима из криминалног миљеа и да су његови разговори прислушкивани због "злих намера".
Пошто он сам свакодневно потенцира да су други лопови, криминалци, сецикесе, а да је он поштен човек и да само са таквима разговара, због чега је проблем у овом случају да открије имена људи са којима је разговарао уколико су "чисти".
Први човек државе, међутим, сматра да је прислушкиван, а не запита се ако је то тачно, због чега је суд дао дозволу за то, иако су овлашћења о прислушкивању Уставом утврђена.
Некадашњи повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић једном приликом је казао за Директно.рс да је за прислушкивање искључиво потребна одлука суда и то ако је прислушкивање једини начин да се сузбију криминалне активности.
- Устав је експлицитан. Само у случају борбе против криминалитета и заштите државне безбедности дозвољено је прислушкивање, али такође суд мора да донесе ту одлуку уколико су разлози за то неизбежни - казао је Шабић.
Уколико је Вучић прислушкиван, дакле, суд је морао да донесе ту одлуку, а дозвола се издаје само на образложен предлог полиције са јасним доказима да су лица умешана у извршење најтежих кривичних дела.
Зашто је полиција у овом случају прислушкивала Вучића у разговору са непознатим лицима уколико су они заиста поштени и зашто је суд дао то одобрење уколико не постоји никаквих сумњи које би могле да указују на криминалитет и тешка кривична дела?
Одатле произилази да ако је неко заиста злоупотребио Вучићеве разговоре и противзаконито га прислушкивао, онда председнику државе не би требало да буде проблем да каже са ким је то разговарао. Међутим, Вучић није открио имена тих особа, а камоли разлоге њиховог разговора.
Уместо тога, преко режимских медија напао је бившег министра полиције Небојшу Стефановића и тиме додатно разбуктао пламен нетрпељивости и рата између кланова у СНС-у.
Да би се разрешиле све дилеме о афери "прислушкивања", довољно је "само" да Вучић каже са ким је разговарао, да тужилаштво дође у посед материјала тих разговора и све би у том случају било јасније.
Такође, уколико је неко заиста без дозволе прислушкивао председника, то је озбиљно кривично дело и особе умешане у то би морале екпресно да буду процесуиране.
- Разлика између правне државе и ове срамоте од државе, јесте у томе што кад у озбиљној држави неко прислушкује председника, ви тог човека лишите слободе, а овде идете у таблоиде - истакао је недавно адвокат Божо Прелевић у разговору са наш портал.
Међутим, ништа од наведеног се није десило.
Са тиме се оклева, а Вучић наравно не говори ни о којим особама се ради, а камоли о садржају разговора. Уколико нема разлога ништа да крије, зашто ипак прикрива с ким је и о чему разговарао и зашто нису процесуиране особе за које тврди да су починили кривично дело у случају прислушкивања?
Питања су једноставна, али одговори су изгледа крајње компликовани. Зато их вероватно још нема.
Барикаде и хиљаде војника на улицама Вашингтона нису случајност! Више о томе ОВДЕ.
Извор: direktno.rs