Бурна година остала је за нама, а пандемија корона вируса која је погодила читав свет, утицала је на бројне планове када је реч о политичкој сцени, како домаћој тако и светској. Ове године судећи према најавама државног руководства, али и европских званичника може доћи до расплета и почетка коначног решавања свих оних изазова и проблема, који нам сада већ деценијама висе над главом.
Успостављање односа са новом администрацијом САД
Догађај који је окарактерисан као најважне светско политичко дешавање 2020. године били су председнички избори у САД. И док су се, чекајући резултате, познаваоци политичких прилика на Балкану бавили анализама чија победа би више одговарала Србији, подсећали на Трампову администрацију која је променила став, нарочито када је решавање косовског проблема у питању, домаћа јавност присећала се Бајденових не тако благонаклоних ставова према Србији и заговарања НАТО интервенције током сукоба на КиМ.
У минулој години Трампова администрација направила је, како су многи оценили, историјски помак на путу помирења две стране, и тиме потврдила свој став да је подједнако важно саслушати и Београд и Приштину, што је резултирало потписивањем споразума у Вашингтону.
С обзиром да се Бајденова победа у Србији посматрала кроз његове раније ставове о нашој земљи, као и косовском питању, преовладало је мишљење да "нам он на челу САД не одговара". Аналитичари, међутим, подсећају да су се околности промениле, баш као што су се променили и актери који су деведесетих били на политичкој сцени.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да верује да ће у првој половини 2021. године имати прилику да се сретне са изабраним председником САД и у изјави за РТС оценио да са "Бајденом има боље личне односе, али да би за Србију било лакше да је остала претходна администрација пресдседника Доналда Трампа".
- Али нисам ни глуп, ни луд, јер довољно је да видите прво саслушање у Конгресу па да знате да ће бити теже за нас, јер поново неке улоге преузимају људи који су извршили агресију на нашу земљу - истакао је председник Србије и додао да ће се многи изненадити како ће изгледати однос са новом администрацијом САД.
Уверења да ствари треба посматрати са ведрије стране и да није све тако црно дошла су и од високог функционера америчког Стејт департмента Филипа Рикера који је уверен је да ће и администрација председника Џозефа Бајдена остати посвећена партнерству са Србијом.
- Не могу да спекулишем шта ће Бајденова администрација да уради, али могу да кажем да је америчка посвећеност Западном Балкану и нашем партнерству са Србијом доследна, из једне у другу администрацију - рекао је Рикер у разговору за Танјуг и додао да верује да ће та подршка остати снажна.
- У том контексту убеђен сам да су интереси САД изнад "америчке политике" и да ће управо ти интереси наставити да буду водиља у нашим односима ка даљој светлијој, просперитетнијој, стабилнијој и све више европској будућности Србије и региона - истакао је Рикер.
Пад владе у Приштини, нови избори - нови застој у дијалогу?
Иако су после враћања за преговарачки сто у јулу прошле године уследиле оптимистичне најаве ЕУ, као главног посредника у дијалогу, да се на коначни договор Београда и Приштине "неће чекати годинама, већ да су месеци у питању", у другој рунди разговори су опет закочени. Овога пута због одбијања приштинске стране да на сто стави договорено питање примене Заједнице српских општина. ЕУ није нашла начина да врати питање ЗСО на дневни ред проређених сатанака у Бриселу, који се сада одвијају једном месечно само на техничком нивоу.
Унутрашње политичке неприлике на Косову само су додатно закомпликовале даљи ток дијалога. Крај године обележио је пад владе у Приштини и то други пут за годину дана. Гласање за Хотијев кабинет од пре неколико месеци поништио је Уставни суд и то због једног спорног гласа, тако да ће Косово за око месец и по дана поново на изборе, што, стручњаци сматрају, значи и нов застој у дијалогу.
Најпре јер се не зна колико ће трајати формирање те нове владе, ко ће заузети коју функцију, ко ће бити главни политички преговарач као и да ли ће се разговори наставити тамо где су стале или ће неко покушати да уведе своја правила и још један круг условљавања.
С друге стране, председник Србије Александар Вучић изјавио је да неће бити признања Косова, док је он председник.
- До априла 2022 , када ће бити одржани председнички и парламентарни избори у Србији, Београд засигурно неће признати независност Косова - рекао је Вучић за специјалну емисију Прве тв упитан да ли искључује могућност да Србија призна Косово.
- После тога народ одлучује - поручио је он, преноси Танјуг.
Без отворених поглавља у преговорима са ЕУ - шта даље?
Претходну годину завршили смо застојем у европским интеграцијама Србије и први пут да Србија није отворила ниједно ново поглавље у току календарске године. Поједини стручњаци навели су да је то јасан сигнал да Унија није задовољна ситуацијом у Србији, а као главни разлог наведени су владавина права, судство и слобода медија.
Шта треба да се уради, написано је у годишњем извештају Европске комисије - убрзање реформи у области владавине права, промена Устава у делу који се односи на правосуђе, борба против корупције и организованог криминала, слобода медија, јачање демократских институција, плурализма, слободе изражавања.
Ипак, шеф делегације Европске уније у Србије Сем Фабрици изјавио је да је "процес између Србије и Европске уније настављен'' током 2020. упркос тој чињеници.
- Истина је да нема нових отворених поглавља, нити оних која су затворена, али желео бих да кажем да је ова била једна дуга година, веома компликована година и нешто се јесте догодило. Процес је настављен, мислим на процес између ЕУ и Србије. Радимо блиско, пре свега по питању здравља, да ублажимо последице ове страшне пандемије, да ублажимо последице на економију - рекао је Фабрици за ТВ Н1 и додао да мисли да је ова година била нека врста теста солидарности, као и да на 2020. не може да се гледа као на изгубљену годину, мада је, дефинитивно, како је оценио, много више могло да буде урађено.
- Било је помака, помака у економији, али ако видимо неке друге реформе, на пример владавину права, мало тога се десило по том питању - казао је шеф делегације ЕУ и додао да по питању приступања Србије Европској унији, мора бити јасно где су недостаци и шта треба да се уради.
Дијалог власти и опозиције
Председник Скупштине Србије Ивица Дачић изјавио је да ће после Божића бити настављени разговори о формату и темама међустраначког дијалога, с обзиром на то да су многе странке опозиције у међувремену постале ванпарламентарне.
- С тим у вези морају да знају, а на то их је опоменула и Европска комисија, да је и опозиција одговорна за стање демократије у земљи. Нису они анђели који с висине посматрају како иде политички живот па показују прстом на то шта не ваља и шта треба да се мења.
Бојкотовање избора нико у Европи не може да разуме. То су им и рекли европски представници, Владимир Билчик, на пример, када каже да ће за Европски парламент главни саговорник бити оне партије које су у Скупштини. Шта су друго очекивали да каже? Наставићемо дијалог, разговарао сам начелно о томе са Дејвидом Мекалистером и они сада треба да припреме оквир за тај дијалог, од временског трајања, тема за разговор па до учесника - рекао је он у интервјуу та Телеграф.рс.
Директор Фондације за отворено друштво Милан Антонијевић сматра да постоји способност и организација цивилног друштва и њихова спремност да уђу у тај дијалог.
- Ово јесте најава његовог поновног успостављања, са партнерима из академске заједнице и свима онима који су спремни да у њему учествују - рекао је Антонијевић у ранијој изјави за Танјуг.
У јануару ће се водити коначна битка за Белу кућу! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
