Тако оцењује уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић. У том смислу, она подсећа на ситуацију из 2006. и 2009. године, када су зиме биле јаке, а Украјина обуставила транзит руског гаса, па смо зависили од залиха у складишту у Банатском Двору и од тога колико смо гаса успевали да набавимо из помоћи од гасних система из Мађарске.
"Сада имамо алтернативни правац снабдевања којим је могуће да у Србију стигне чак 13,88 милијарди кубних метара гаса годишње. То је много више од наше садашње потрошње која је нешто већа од две милијарде кубних метара гаса, а процењује се да ће бити између 3,5 и 4,5 милијарде, када индустрија у негасификованим деловима земље пређе на гас", истиче за Тањуг Путниковићева.
Оцењује да отварањем гасовода, осим добијања енергетске безбедности добијамо и основ за помоћ у привлачењу страних и домаћих инвеститора који сада могу да рачунају на сигурно снабдевање природним гасом.
Као веома важно код отварања новог гасовода, саговорница Тањуга наводи и то што је он грађен према законским прописима Србије, који су усклађени са законодавством Европске уније.
"Када је наша Агенција за енергетику давала сагласност и дозволе Гастрансу око изградње овог гасовода, морали смо да Енергетској заједници пошаљемо та документа на усаглашавање и они су на њих дали позитивно мишљење“, наглашава Путниковић.
Оцењује да су примедбе које је на сам гасовод изнео Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице пре његово мишљење, него конкретне замерке да није испоштовала европско законодавство.
Све је, наглашава, урађено како треба и у складу са нашим законом који је усклађен са европским енергетским пакетима.
Према њеним речима, Србија је успела да направи гасовод који ће наш гасни систем дићи на виши ниво.
Ово зато, јер ће се правити један крак гасовода према БиХ, односно Републици Српској да се појача њено снабдевање.
"Сада ћемо имати довољно гаса, односно притиска да се уради гасификација Србије. С друге стране Европска унија, стално инсистира на диверсификацији праваца снабдевања, што смо сада испунили“, каже Путниковић.
Објашњава да сада када добијамо гас из Бугарске, за оне који нађу купце и хоће да транспортују гас у Србију, остаје могућност да преко гасовода којим ми сада добијамо гас из Мађарске и који у земљу улази код Хоргоша, упумпају гас у Србију.
Капацитет тог гасовода је, иначе, седам милијарди кубних метара гаса годишње.
Такође, Србија прави још једну гасну конекцију са Бугарском. Реч је о гасоводу Ниш-Димитровград тако да ћемо у будућности моћи да добијамо и гас преко Бугарске, из неких других праваца, а не само руски гас.
Гасовод је јуче отворио председник Србије Александар Вучић и оценио да је овај дан и овај догађај важан за Србију.
Истакао је да је најважније што ћемо сада моћи да привучемо инвеститоре тиме што има гаса за фабрике.
Најавио је да ће врло брзо, већ за 10 или 15 дана, бити изнети предлози за значајно снижење цене прикључка на гас за домаћинства у Србији.
Иначе, магистрални гасовод у Србији је дугачак 403 километра од бугарске до мађарске границе, односно од Зајечара до Хоргоша.
Гасовод Турски ток је пројекат руског Гаспрома и турског Боташа који би требало да обезбеди стабилно снабдевање гасом Турске, јужне и југоисточне Европе.
Дуг је 930 километара, капацитет му је 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње.
Први крак пролази кроз Турску, а други иде ка Бугарској, Србији и Мађарској.
Србија и Бугарска тај део гасовода називају Балкански ток, а капацитет сваког крака је 15,75 милијарди кубних метара гаса, што је довољно за потребе 15 милиона средњих домаћинстава.
Пуштање у рад гасовода Балкански ток је од кључног значаја за енергетску стабилност Србије, јер омогућава да битно поправимо енергетску и еколошку ситуацију у земљи, оценио је аналитичар и дипломата Срећко Ðукић.
"Гас смо до сада добијали из само једног правца, а овим смо постигли диверзификацију праваца снабдевања Србије гасом", рекао је Ðукић за Тањуг.
Он је нагласио да је гас енергент, али и сировина 21. века и напоменуо како нисмо до сада могли бити задовољни количинама гаса које смо добијали пореко Украјине и Мађарске.
Ðукић је рекао и да је један од разлога зашто је у Србији веома лоша еколошка ситуација у појединим градовима то што те градове до сада нисмо могли да гасификујемо.
Додао је како Балкански ток са капацитетом од 15,75 милијарди кубних метара годишње задовољава потребе земаља кроз које протиче, и омогућава Србији да се потпуно гасификује.
"Ми имамо ситуацију да са тим можемо да гасификујемо Србију, јер наша привреда и домаћинстава су свега са 20 одсто гасификована, а треба да достигнемо европоски стандард од 100 одсто, и да тиме побољшамо енергетску и еколошку ситуацију, да инвеститори на располагању имају гас или струју и да гас користимо као сировину која је сировина без остатка, тако да је то један важан објекат", указао је Ðукић.
Он је оценио и да за заокружену концепцију енергетске стабилности како се она схвата у савременом свету треба да имамо и диверзификацију у погледу извора снабдевања.
"Поред руског гаса потребно је да имао један или два правца којим би дотицао гас и из других извора попут источномедитеранског или азербејџанског и тиме би Србија имала највећу могућу стопу енергет безебедности", оценио је Ðукић.
Према његовим речима, наша земља треба упоредо да сарађује и са партнерима у ЕУ и САД како не би трпела притиске због изградње овог гасовода, посебно имајући у виду односе САД и Русије.
"Није немогуће да велике силе то једног дана ставе на дневни ред и услове коришћење овог гасовода неким уступцима, тим пре што имамо осетљив геополитички положај централне земље на Балканском полуострву", објаснио је Ðукић.
Закључио је да Србија мора да добије овај гас, али и да са САД и Бриселом стално води дијалог.
Какве опасности прете Србији од Миграната, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
