"Имунизација је један од најбитнијих корака у сузбијању епидемије уз прокужавање и ово до сада што смо преживели скоро годину дана. Вакцина је једини начин да се ствар стави под контролу, односно да се епидемија приведе крају и да се потпуно контролише", истиче Шеклер.
Циљ је да се у што краћем временском периоду вакцинише што више људи, а Шеклер објашњава зашто су рокови битни.
"Рокови су врло битни из простог разлога што уколико би се вакцинација растегла у дужем периоду она би почела да губи смисао. Да би се створио колективни имунитет потребно је да уз оне људе који су прележали и били асимптоматски и имају некакав имунитет, да овај други део рањивих категорија, односно угроженијих, као што су здравствени радници, старији, делови државног система да се и они вакцинишу у што краћем периоду да би се те две ствари спојиле и да би у једном тренутку те две групације чиниле преко 85–90 одсто", објаснио је Шеклер.
У том тренутку, како каже, вирус више неће моћи нити имати кога да зарази и може да нестане.
"Уколико би се вакцинација развукла и то трајало годину дана онда већ ће почети да долази до оних људи код којих је имунитет нестао, па ће почети и они да се инфицирају. Онда улазимо у врзино коло. Зато је потребно у што краћем периоду што већи број људи", истиче Шеклер.
Нагласио је да грађани у Србији могу да бирају коју ће вакцину примити и да је то необична привилегија.
"Обично земље Европе имају једну вакцину или две, игром случаја ми имамо нешто већи избор и јесте привилегија, јер у сваком случају нису све вакцине исте у смислу принципа и начина прављења и стварања имунитета, па самим тим у зависности од људи који треба да се вакцинишу може да се изабере боља вакцина, безбеднија, ефикаснија и може да се бира у складу са неким стручним принципима и то је одлука на изабраном лекару", рекао је Шеклер.
Истакао је да кинеска не спада у најефикасније, али спада у најбезбедније вакцине.
"Ради се о инактивисаној, односно мртвој вакцини. Она је ефикасна у том смислу да 100 посто вам гарантује да нећете добити тешку клиничку слику, односно да буде угрожен живот. Један проценат људи ће моћи да се инфицира, али ће то бити блага клиничка слика и један мали проценат људи ће моћи да се инфицира и добије средњу клиничку слику. У сваком случају, она гарантује главу на раменима", навео је Шеклер.
Нагласио је да се не може уопштено рећи коју вакцину одабрати, јер све зависи од чега појединац болује, да ли је већ био заражен или није, да ли је у потпуности здрав.
Нови сој вируса не утиче на ефикасност вакцинације
На питање има ли новог соја вируса код нас, Шеклер каже да га за сада код нас нема у узорцима који су потицали од људи који су се разболели, а дошли су у Србију негде пред католички Божић.
"Ми смо организовали и добијали узорке баш од тих путника који су тада дошли из читаве Европе. То су они који су дошли и разболели се. Нисмо за сада нашли ниједан узорак који би припадао тој категорији мутираног вируса", додао је Шеклер.
Указао је да то за саму епидемију, мере и само грађанство нема неки значај, више има научни значај да се прате ти кластери.
"Не утиче ни на ефикасност вакцинације, једино што може да измалтретира здравствени систем у смислу што се више преноси па да већи број људи се зарази у краћем периоду па да опет дођемо до неког загушења. Иначе, клиничка слика је иста, нема јачи или опаснији облик што је најважније", поручује Шеклер.
На питање када ће проћи епидемија, Шеклер каже: "Много брже него што 99 одсто људи мисли".
А овај доктор је рекао да нема категорија које не смеју да се вакцинишу, јер сви смеју, и практично тиме признао да не постоји разлог за обавезну вакцинацију, опширније ОВДЕ.
Извор: Курир, РТС
