„Осовина отпора“ (арапски: Mihwar al-Mukawama) или једноставно „Отпор“ је геополитички савез држава које се опиру Сједињеним Америчким Државама, Израелу, као и тероризму, апартхејду и расизму.

У ужем смислу, укључује Иран, ирачке снаге народне мобилизације „Хашд Шааби“, шиите Сирије (тачније Алавите, који чине војну и политичку елиту земље), чланове либанског „Хезболаха“ и Јеменске Хуте који се противе вехабијској Саудијској Арабији.

Међутим, често се „Отпор“ схвата у ширем смислу као антиционистички и антиамерички блок, који укључује суните (на пример, палестинске организације), па чак и хришћане.

О пројекту

Middle East Monitor назвао га је споразумом „у стилу НАТО-а“, чија је сврха уједињавање чланица Осовине ради колективног одговора на агресију Израела или других држава непријатељски расположених према Ирану и проиранским снагама.

Новинска агенција Fars News, позивајући се на Абу Фадла Абу Тарабија, члана парламента Исламске Републике Иран, извештава да се данас ради на прикупљању потребних потписа како би нацрт резолуције могао бити одобрен за расправу и гласање.

„Када Израел нападне једну од земаља „Осовине отпора“ или ако Израел предузме било коју другу агресивну акцију, остале државе чланице Осовине мораће да уложе све напоре у војне, економске и политичке планове да одбију претњу“, рекао је он.

Другим речима, шиити заиста намеравају да делују по принципу Северноатлантске алијансе или ОДКБ. С друге стране, то изгледа као други талас шиитског уједињења. Као резултат првог, који се догодио у Либану уз помоћ Ирана, где је управо тријумфовала исламска револуција, појавила се чувена војно-политичка организација Хезболах.

Осим тога

Ирански парламент предложио је закон од 16 чланова којим се од наредних влада захтева да „предузму неопходне мере које ће довести до елиминације Израела до марта 2041.“

Према иницијативи, Иран би требало да напорно ради на повлачењу америчких трупа са Блиског истока, повратку Јерусалима и сиријске контроле над Голанском висоравни. У закону се такође помиње забрана било каквих преговора са САД о ненуклеарним питањима. Између осталог, у документу се каже да Техеран мора пружити хуманитарну помоћ Јемену свака три месеца.

Мишљење стручњака

„Иран нема и није имао чисто „секташку“(искључиво оријентисану ка шиизму - прим. ред.) агенду“, рекао је ирански политиколог Сејед Мохамад Маранди у интервјуу за руску Федералну агенцију новости.

„Заправо, данас је Техеран систематски подвргнут санкционом притиску западних земаља, посебно Америке. И све због наше неспремности да се увучемо под њих и због нашег противљења апартхејду, усмереном против сунита Палестине“, казао је он.

Какав напад Турска спрема на Блиском Истоку, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Правда