Пише: академик Предраг Пипер
Као што знамо, председник САНУ не бира се само на основу његових научних или уметничких заслуга и успеха у организацији истраживачког рада, него и на основу тога колико доприноси угледу САНУ у јавности.
До избора за председника САНУ академик Владимир Костић није давао политичке изјаве. После избора то се због нечега уочљиво променило. Његова последња таква изјава дата на православни Божић ове године, која је покренула бројне и бурне реакције јавности, поново је нанела штету угледу САНУ.
Да је председник Албанске академија наука рекао да Косово де јуре и де факто није део Србије, нико се овде не би томе посебно зачудио. Али када то каже председник Српске академије, онда је то шокантно за огроман број оних који се осећају Србима, али и за друге грађане Србије. Председник САНУ то тврди упркос чињеници да су по Уставу Републике Србије Косово и Метохија део Србије, да је на снази резолуција УН бр. 1244, да тзв. Косово није члан УН, да је 18 држава повукло признање тзв. Косова итд. На основу чега онда председник САНУ тврди то што тврди?
Суочен са својом ранијом изјавом, коју новинарка приликом интервјуа с њим цитира, да "Србима треба неко гласно и јасно да каже да Косово де факто и де јуре није наше", председник САНУ ту своју изјаву не повлачи и не мења, него даје следеће образложење: "Ја сам путовао буквално пре неколико недеља и прелазио границу. Тачно су ми показивали углове улица одакле почиње део који више није згодан за шетњу или кретање." Немајући боље аргументе, одмах затим мења тему и каже да је спреман да буде кривац и за Кумановски, Бриселски и Вашингтонски споразум (иако зна да нико то од њега не тражи и не може тражити). Даље истиче да је у време бомбардовања био на Косову и Метохији, отвара питање да ли је патријарх Арсеније III Чарнојевић издајник, итд. (В. тај интервју, под насловом, Владимир Костић, председник САНУ: О новој визији за Србију, www.youtube.com/watch)
Разуме се, свако има право на своје политичке визије па и неуролог академик Владимир Костић. Такође свако има право да каже шта мисли (прихватајући терет последица изговорених речи), као што понекад имамо обавезу да не ћутимо. О многим питањима може се аргументовано расправљати (нпр. о научним питањима или о питањима: Београд на води, гондола на Калемегдану и сл.), али питања као што су поштовање интегритета земље, поштовање Устава, поштовање националног идентитета, имају неупоредиво виши статус. Постоје вредности чије је оспоравање недопустиво.
Сви Срби су наследници идентитета који су им преци оставили, не само биолошки преци, него и најбољи међу духовним и културним прецима. Али постоје добри наследници, чуварни, и рђави наследници, расипни. Ови други се дедовине лако одричу ради неког интереса који се обично магловито представља као светла будућност.
Албанске власти и њихови покровитељи сигурно би били спремни много да уложе да неко у Београду буде њихова личност за утицање на српско јавно мњење (impact agent). Неочекивано (за многе), сам председник САНУ рекао је оно што би они највише желели да чују. Разуме се, он то чини бесплатно и често се ограђује да износи само лична уверења (али са функције председника САНУ), која саопштава, очигледно, као представник тзв. нове нормалности, новог патриотизма и новог морала, по којем је морално оно што некоме изгледа корисно, а није неморално бити председник САНУ и говорити против интегритета Републике Србије, и против суштинског дела идентитета и интереса српског народа, што су Косово и Метохија за Србе. Јер Срби су онолико Срби колико поштују свој неокрњени идентитет већински православног народа с великим традицијама, у чијем је средишту и косовски завет. Без тога Срби би били само шодер за попуњавање рупа на путевима злочиначких цивилизација.
Будући да су такве изјаве академика Владимира Костића неспојиве с функцијом председника САНУ и да веома штете угледу САНУ, за САНУ је једино исправно решење његова оставка.
За чланове САНУ изјашњавање о томе није само изјашњавање о председнику САНУ, него се чланови САНУ истовремено изјашњавају и о самима себи - колико су достојни да буду чланови Српске академије наука и уметности. Ако би се склањали у ћутање, у обарање главе или у немушта саопштења, или ако би подржали оно што урушава углед САНУ у српском народу па и Академију као такву, ако би подржавали оно што је у интересу отимача дела српске државе, традиције и културе, онда не би били достојни да буду чланови Српске академије, њен би назив у том случају требало променити или њу укинути, а нас распустити.
Нека нас Господ уразуми.
На Савиндан 2021.
Аутор је редовни члан САНУ
Извор: НСПМ
А шта поручује Миша Ђурковић председнику САНУ, читајте ОВДЕ.
