У образложењу се наводи да је у посебном секундарном стечајном поступку утврђено потраживање Министарства финансија Републике Хрватске над имовином стечајног дужника Југобанке, у износу од 5,8 милиона куна, и то „на темељу Уредбе о претварању девизних депозита грађана код банака у јавни дуг Републике Хрватске”. Досуђени су и трошкови поступка у износу од 21.000 куна.
Иако су заступници Југобанке нагласили пред судом у Сплиту да ова банка већ три деценије није могла да управља својом имовином у Хрватској, која не поштује Споразум о питањима сукцесије, као и упркос чињеници да се главни стечај води пред судом у Београду, хрватско правосуђе је доследно спровело отимање имовине правних лица са седиштем у Србији.
Иако Хрватска дугује Југобанци, а не обрнуто, суседна држава је већ неколико пута послала у Београд решења о наплати трошкова за суђења у Загребу.
Као што смо већ писали, Привредни суд у Београду је неколико пута донео решење да не призна страну судску одлуку, а коначну реч о томе даће Привредни апелациони суд. Сада ће на наплату стићи и трошкови поступка у Сплиту.
– Отварање „посебног” (секундарног) стечаја над имовином Југобанке у Хрватској, спорно је само по себи. Током трајања овог стечаја у Хрватској, није пронађена никаква имовина Југобанке од које би се могла формирати стечајна маса, управо из разлога што је конфискована сва имовина коју је Југобанка поседовала у Хрватској, било у погледу непокретности, било у погледу потраживања по основу пласмана или депозита – каже адвокат Иван Симић, један од заступника Југобанке и стручњак за питања сукцесије.
Неколико пута је и на саветовању судија Србије, у организацији Врховног касационог суда, истицао да ће се српско правосуђе кад-тад суочити са пресудама које стижу из Хрватске као резултат озакоњене конфискације и непоштовања Споразума о сукцесији. Наглашава да је парница против „имовине Југобанке” у Хрватској, за коју није утврђено да ли уопште постоји и у чему се састоји, само још једна исфабрикована одлука у једној врсти хибридног правног рата који хрватско правосуђе води против српске имовине.
– Управо последња одлука Високог трговачког суда учврстила ме је у овом уверењу. Захтеви за признање хрватских пресуда, којима је отета имовина Југобанке, како би се наплатили трошкови „отимања” Хрватској, представљају само „припрему терена” за признање ове последње одлуке вредне 700.000.000 евра. Kада ће ова одлука доћи на признање пред српски суд, само је питање времена, а српско правосуђе је свесно ове чињенице која је предочена на саветовању Врховног касационог суда 2018. године – наводи Иван Симић.
Указује да је хрватски суд у најновијој пресуди учинио још један преседан – тиме што је ставио ван снаге решење о извођењу доказа и донео пресуду без иједног изведеног доказа.
– Свакако је значајно за саму судску праксу то што је суд у Сплиту одбио да уопште одлучи о приговору застарелости. Не могу да искључим да се у претходном поступању дела српског правосуђа, које на силу жели да призна одлуке хрватског суда, стичу одређена обележја, која су у директној вези управо са будућим захтевом за признање ове судске одлуке, нарочито што је у оквиру правног поретка Републике Србије могуће признати одлуку о одузимању српске имовине у Хрватској, а која је у директној супротности са одлукама српског правосуђа којима је хрватским предузећима „додељена” имовина у Србији – закључује наш саговорник.
А каква је економска незналица Александар Вучић читајте ОВДЕ.
Извор: Политика
