Ипак, данас, гледајући мапу Евроазије и Африке, видимо да су сви путеви чврсто затворени. Због кога? – Русије, која је, према свим прогнозама, већ одавно требало да пропадне.
Током последњих седам година наслушали смо се о предстојећем краху Русије да су готово сви поверовали у то.
Сви који чекају распад Русије на многе мале државе, како руски либерали, украјински националисти, европски екстремисти, тако и амерички политичари, могу само да маштају о томе.
Како ствари заиста стоје?
Седам година је дуг период и за то време се догодило много тога, али ништа што би макар наговестило слом Русије. Штавише, Русија јача и пре свега преузима контролу над околним простором.
Уколико то до сада нисте приметили, можемо почети од примера Крима и Украјине. Како другачије можемо назвати те догађаје ако не преузимање контроле над југозападним кордонима?
Повратком Крима, Русија је запечатила Црно море и економски запечатила Украјину коју су водили националисти и то је било довољно да потону све наде Запада да искористи Украјину као транзитну територију. Сада, ниједан транспортни пут са Запада на Исток неће моћи да функционише без Русије.
Затим, Русија је 2015. године блокирала све правце Европе ка Истоку у јужном региону континента – у Сирији. Сада, без пристанка Русије, чак ни Саудијска Арабија неће моћи да комуницира са Европом на начин на који би желела – јефтино.
Русија је блокирала читав Блиски Исток, односно све копнене путеве од источног дела евроазијског региона до западног и обрнуто. Дакле, све од Северног леденог океана до Индијског океана заузима Русија.
Али ту није крај. Европа се и даље надала да ће моћи да користи неке „рупе“, на пример, кроз Африку. Али чак је и у Африци Русија вредно радила.
Дошла је у северну Африку, централну, источну. Средоземно море тихо узима под своју контролу као и саме путеве којима је Европа желела да испумпава нафту и гас из Африке.
Штавише, Русија је недавно почела да затвара Црвено море – управо море којим се данас превози нафта и гас из Персијског залива. Русија сада има две војне базе са обе стране Суецког канала – у Судану и Сирији. Следећи може бити Египат, а онда ће Суец бити чврсто затворен.
Последња рупа са Запада на Исток је Азербејџан, а даље преко Каспијског мора до Казахстана и Туркменистана.
Али шта примећујемо? Данас видимо руске трупе управо у том Азербејџану. Ко би ово могао да помисли пре годину дана? Нико.
За годину, или две, Азербејџан ће уступити права Русији на свом делу Каспијског мора и тада ће званично бити уништени сви снови Запада о уједињењу са Истоком.
Стога, ако је Русија, за само неколико година, током свог најгорег периода постигла тако невероватне резултате, колико тек може у најбољим временима, која обично долазе после најгорих?
Путинов човек разбеснео Алијева, могућ преокрет у Карабаху? Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
