После тога је група младића у витешким оклопима и са средњевековним инструментима уз музику дочекала великог жупана Стефана Немању, ког ће отелотворити глумац Небојша Кундачина.
- Ми имамо свој пут, јединство и хармонију. Подижимо браћо школе, болнице и манастире. Али својом мудрошћу не величајте се. На свим својим путевима гледајте да вам путеви буду прави, и да се не спотичете. Не заборавите милосрђе, и држите чврсто правду и братску љубав међу собом. Јединство браћо, јединство спасења ради - рекао је Кундачина, на шта су одјекнули бубњеви.
Присутнима се обратио и Милорад Додик.
- Данас сам посебно поносан што овде са вама делим овај тренутак у коме сви Срби одају пошту Стефану Немањи, дајући печат уједињења. Векови иза нас су увек били борба за државу, као и данас. Овај споменик је нак нашег односа према томе, споменик који ће надживети векове, и сведочити, о уједињењу традиционалног и модерног. И само на тај начин може да се гради модерно, да се стално сећамо шта смо били. Време је да се вратимо нашим темељима, а то су Стефан Немања и Свети Сава. Ми у Српској смо загледани у Србију и жељни смо њене снаге. Нека живе Србија и српски народ, где год се нашао, рекао је Додик.
После Додика, присутнима се обратио и Александар Вучић:
- Пре него што почнем, хоћу да кажем велико хвала патријарху Иринеју, за све што је урадио за српски народ. Трудили смо се да претходних осам година да Србију обновимо али и да вратимо веру у себе. Ово место на коме стојимо некад је било место које је била срамота за све, а вечерас сам срећан јер овде где стојим па низ Немањину налази се Храм Светог Саве. Успели смо да га осликамо, а ткао ћемо обновити и Хиландар и целу Србију. Успели смо да земљу економски обновимо и да је уздигнемо национално.
- Питамо се да ли је ових 23 метра Немањи премало. Морао је у своју биографију да обједини и два сужањства, и бројна храбра и витешка војевања, и мудру дипломатију и одрицање од власти како би постао Свети. Имали су Срби Властимировиће. Имали су Срби Војислављевиће. Имали су Срби и Вукановиће. Имали су и Вишеслава, и Михаила и Светог краља Јована Владимира. Имали су Срби и архонте и кнежеве и жупане и краљеве и свеце - пре Немање. Да је Србији подарио само Светог Саву, много би јој подарио. Да је Србији подарио само Стефана Првовенчаног, много би јој подарио. А подаривши нам обојицу, подарио нам је Србију, јаку, први пут истински централизовану државу, која је умела да нађе свој суверени простор између Истока и Запада, између првог и другог Рима - истакао је председник.
Вучић је нагласио да стати испред Стефана Немање значи свест о томе да смо открили корен из којег је настала Србија.
- Овај велелепни споменик представља га као одлучног владара, у чијој се десној руци налази мач, а у левој Хиландарска повеља. До Немање били смо племе, а од њега па до данас смо државотворни народ. Ту државотворност симболише мач. Тим мачем правио је и градио, а затим чувао и штитио Србију. До Немање имали смо културу опонашања и превођења. Од њега имамо културу креације, градитељства и писања. У културном смислу постајемо пуноправни члан византијског комонвелта. Ту припадност најнапреднијим културним токовима симболише Хиландарска повеља. Ово није само чин откривања споменика нашем оцу, творцу државе, свецу и ономе од кога је све почело. Ово је својеврсан чин полагања рачуна, о себи, о свом идентитету, о томе шта смо научили, шта знамо и где идемо. Стати овде, испред великог Стефана Немање, значи и својеврсно покајање, за све године у којима смо га заборавили, али, истовремено, и то је и свест о томе да смо коначно открили онај корен из којег је настало то велико дрво које се зове Србија. На Хиландару, и дан-данас, ниче лоза, чудотворна, са места на којем је Стефан Немања првобитно био сахрањен.
- Стати овде испред великог Стефана Немање је и покајање, јер смо га заборавили. Важно је имати корен, име и презиме. Јесте да историја постоји у причама, тачним и нетачним, али без прича не бисмо били ми. Овај споменик је велики јер је прича о нама велика, он је тежак, јер је прича о нама често била тешка. Он пре свега прича о нама, ко смо били, али ти шта смо данас и шта хоћемо. И као што је он градио задужбине,морамо и ми да градимо. Без тога, без свести да је постојао неко пре нас, ниједан сан о будућности није могућ. Ми имамо садашњост због свих њих.
Реч Србија није наша, они су је створили стварајући нас, исковали од Ситнице до Марице, од Косова до Куманова, много крви и много олова је у речи Србија. Зато је тоика обавеза. Није било лако доћи до овог дана, није могла Србија, није имала чиме, није знала како, дуго се плашила Србија, стајала погнуте главе. Требало је времена, храбрости, да кажемо да нисмо балкански изрод, дежурни кривац, да опет станемо на своје ноге. Требало је времена да кажемо да нећемо тек тако да пристанемо да не постојимо.
- Нико више неће смети да Србију натера да се одрекне својих речи и дела. Онима који хоће да ово изместе поручујем, Немања и Свети Сава су сидро и крст, никада их нико неће склонити са места на којима су постављени.
- Са великом дозом оптимизма сматрам да ће Савски трг постати вероватно најлепши јавни простор. Споменик је доказ да је историја створила нас, али да смо и ми у стању да стварамо историју. У име тога и откривамо овај споменик, нека стоји овде уздигнут, осветљен, нека га сви виде, и Србију какву смо сви направили.
Свечаности на Савском тргу присуствују председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, председник парламента Ивица Дачић, министри у Влади Србије, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, те градоначелник Београда Зоран Радојичић, заменик градоначелника Горан Весић, великодостојници Српске православне цркве ...
Ту је и амбасадор Русије у Београду Александар Боцан Харченко, представници дипломатског кора градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, те председник Демократске партије Срба у Македонији и посланик у Собрању Иван Стојиљковић...
Иза заштитне ограде на Савском тргу се окупило и више од хиљаду грађана.
Споменик импозантних димензија направљен је у бронзи и дело је руског вајара Александра Рукавишњикова, а из Москве је у српску престоницу допреман сукцесивно, у деловима.
Споменик је висок 23,5 метара изнад и пет метара испод земље, тежак је око 80 тона, а постамент представља својеврстан музеј на отвореном, јер су око жезла споменика намонтирани фрагменти византијског шлема са чије су унутрашње стране мозаици који представљају делове из живота Стефана Немање.
Колико је коштао овај споменик, ОВДЕ ћете сазнати зашто нећете сазнати.
Извор: Курир
