Да би се проценио тренутни однос снага у Сиријској Арапској Републици, неопходно је погледати где се налази сваки главни играч, према Гасану Кадију, блискоисточном стручњаку и политичком аналитичару сиријског порекла. Осврћући се на сиријску владу, Русију, Иран, Турску и америчку коалицију, он каже:
"Што се тиче војних снага, по мом мишљењу нема сумње да су Дамаск и Русија у предности сада и у догледној будућности.
Званични спољнополитички програм нове администрације не предвиђа повлачење америчких трупа из региона у блиској будућности. Напротив, обећава да ће:
- "поново се обавезати да ће остати на терену са цивилним друштвом и продемократским партнерима";
- "осигурати да Сједињене Државе воде глобалну коалицију у поразу ИД и искористити оно што Сједињене Државе имају у региону да помогне у обликовању политичког решења тако да више Сиријаца има глас";
- "притиснути све актере да следе политичка решења", као и "поново ангажовати Сједињене Државе да воде у хуманитарним питањима".
Уочи Бајденове инаугурације, амерички конвој од 60 возила, укључујући камионе натоварене оружјем, ушао је из сиријске провинције Хасака у сиријску провинцију, известио је Сирија Тајмс 13. јануара позивајући се на локалне изворе у граду Ал-Сведеиех.
Чак и ако Бајден стави више чизама на сиријско тло, неће доћи до значајних промена у односу снага, каже Кади, који верује да ће Вашингтон морати да се поново укључи у дијалог са Русијом и Турском да би наставио свој блискоисточни програм. Петогодишње операције Москве у Сирији, као и партнерство са Анкаром и Техераном, значајно су промениле статус кво региона од почетка десетогодишњег рата, рекао је он.
Међутим, ако администрација Бајдена успе да побољша односе са Турском и свађе са Москвом и Анкаром, то ће променити ситуацију на терену, сматра Кади.
"Мекши амерички став према Турској значио би турског председника Ердогана да га Америка подржава против Курда, а Ердоган је и раније Трампу и Обами јасно стављао до знања да сте или на његовој страни или са Курдима", примећује политички аналитичар.
Према овом сценарију, Анкара би такође очекивала да ће Вашингтон укинути децембарске санкције због турске набавке система противракетне одбране С-400 руске производње, као и повратак Турске, између осталог, у програм Локид Мартин Ф-35. Међутим, изгледа да то није случај, јер је Ентони Блинкен - бивши високи Обамин званичник и Бајденов нови државни секретар - 19. јануара рекао сенатском Одбору за спољне односе да ће нови кабинет задржати ограничења за Турску и није искључио шири се у будућности. Слично томе, администрација Бајдена вероватно неће повући подршку сиријским Демократским снагама (СДФ) којима доминирају Курди, с обзиром на то да је Блинкен одавно гласан заговорник наоружавања курдских милиција.
Постоје и други знакови да би америчко-турске тензије могле даље ескалирати под новом управом. У јануару 2020. године, Бајден је Ердогана назвао "аутократом" и предложио да Сједињене Државе могу подржати турске лидере опозиције "како би могли преузети Ердоганове победе". "Не пуцам, већ у изборном процесу", прецизирао је тадашњи председнички кандидат. Турска је накнадно ову опаску прогласила "интервенционистичком".
Бајденов план да се врати иранском нуклеарном споразуму, међутим, могао би имати позитиван утицај на ситуацију у Сирији, према Кадију.
"Ако Бајден ублажи тензије с Ираном, то би могло имати позитиван ефекат на његов однос и са Русијом и са Сиријом и можда ублажити санкције", сугерише стручњак за Блиски исток. "С друге стране, ово ће узнемирити Израел и евентуално Турску ако Иран не буде спреман да узврати повлачењем из сиријских послова, а такође ако Бајден истовремено не постигне договор са Ердоганом, који ће ово смирити.
Техеран позива Белу кућу да обнови Заједнички свеобухватни план акције за 2015. годину (ЈЦПОА). Према иранском министру спољних послова Мухамеду Џавад Зарифу, Вашингтон "може започети уклањањем свих санкција уведених од тренутка када је Трамп ступио на дужност и настојати да се поново придружи и придржава нуклеарног споразума из 2015. године, а да не мења мукотрпно договорене услове".
Са своје стране, администрација Бајдена је јасно ставила до знања да су Сједињене Државе "далеко" од оживљавања споразума и да ће му претходити консултације са Израелом и заливским монархијама. Поред тога, Вашингтон планира да укључи ирански балистички програм у предстојеће разговоре, чему се Техеран оштро противи.
Исламска Република је постепено суспендовала поштовање ограничења нуклеарног споразума као одговор на једнострано повлачење Доналда Трампа из споразума у мају 2018. године.
Када су у питању други регионални играчи, укључујући Израел и државе Залива, Кади не види да ће у блиској будућности удвостручити притисак на Дамаск. Иако јеврејска држава наставља да напада наводне иранске војне положаје у региону, политички аналитичар не искључује неку врсту мировног споразума између Дамаска и Израела, слично Абрахамовом споразуму, у далекој будућности.
"Реално, Сирија се већ одавно удаљила од концепата" пуног ослобађања Палестине "и" искорењивања Израела ", рекао је политички аналитичар, сугеришући повратак окупираних Голанских висоравни у Сирију и повратак Западне обале. "У септембру 2020. године старији сиријски државник Мехди Дакл-Алах јасно је рекао да је мировни споразум између Сирије и Израела ближи него што ико мисли", примећује Кади.
Када је реч о арапским државама Перзијског залива, политички аналитичар сугерише да би се потенцијално могле придружити напорима за обнову Дамаска. Међутим, према његовом мишљењу, многе ствари су на прагу појаве спољнополитичких оперативаца из Обаминог доба.
Међутим, он верује да ће Русија и даље играти улогу моћног брокера који ће спречити регион да склизне у хаос.
"Откад су руске трупе ушле у Сирију, рекао сам да је председник Путин имао на уму свеобухватан мировни план који доводи све стране за преговарачки сто; и то зато што је Русија једина велика сила која има релативно добре односе са свим умешаним странама ", закључио је Кади.
Шта је Лукашенко упозорио Путина прочитајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
