Међу њима су били и најближи суседи Белорусије и Русије - Пољска (2009), Литванија (2008) и Летонија (2007).
Веће земље, Немачка, Румунија, Италија, Шпанија, Чешка и Шведска, такође су одбиле регрутацију.
Естонија, Данска, Норвешка, Финска, Кипар, Аустрија и Швајцарска задржале су мешовити принцип попуњавања оружаних снага. Као што се види, реч је о земљама са релативно малом популацијом (до 10 милиона).
Тренутно постоји тенденција да се европске земље врате обавезној или добровољној регрутацији. Пољски портал defence24.pl повезује такве промене са „руским акцијама против Украјине“ 2014. године. Портал напомиње да је овим започео талас обнављања универзалне војне службе у Европи.
Наравно, тада је Кијев наставио регрутацију, касније, 2016. године, војни рок се враћа у Литванију, а 2017. године у Шведску. Треба напоменути да су, осим Украјине, овај корак поново учиниле и мале државе у погледу броја становника, које у миру не могу имати бројне професионалне оружане снаге.
Међутим, много веће европске земље, као што су Италија, Румунија, Немачка, такође разматрају враћање обавезног служења војног рока. Француски парламент је већ 2018. године усвојио владин план за обнављање обавезног служења војног рока за оба пола од 2024. године. Председник Емануел Макрон је присталица програма „националне службе“, који би требало да се спроводи у оквиру оружаних снага.
Између осталог, програм предвиђен је обједињавање француске нације са досељеничком популацијом различитих вера и раса. Слична идеја се примењује у Естонији, где се војна служба користи за интеграцију Естонаца са руском мањином.
Социјални разлози за наставак регрутације нису од последњег значаја, посебно у контексту кризе на тржишту рада изазване пандемијом коронавируса. Несумњиво је да је ово тренутно један од начина да се смањи незапосленост младих, да се обори степен њиховог незадовољства властима, на чему ради Пољска.
А у Француској и Немачкој то је такође начин да се мигранти запосле. Међутим, на првом месту, земље Источне Европе обнављање регрутације сматрају једним од начина повећања величине својих оружаних снага. Мотивисање европских савезника да уложе више напора у војну арену, наравно, у оквиру НАТО алијансе.
Генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг више пута је нагласио да се повећање америчког присуства на источном крилу дешава паралелно са ширењем сопствених напора Европљана у војној сфери.
Руски војни репортер Виктор Баранец рекао је за Комсомољску правду да се на тај начин, под утицајем САД и НАТО-а, дешава нагомилавање снага у Европи и њихово напредовање ближе граници са Белорусијом и Русијом. То је, према његовом мишљењу, последица припрема за могући рат са Руском Федерацијом.
Дакле, очигледно је да су НАТО-у и Сједињеним Државама за спровођење њихових политичких планова војним средствима потребне бројније војске, у којима ће се непрофесионално војно особље користити као „топовско месо“, закључује Баренец.
Какво наоружање је Русија коначно дочекала, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
