Пише: Миодраг Шорић
Најдража истина аутократа је она до које сами дођу. Када је у пролеће корона стигла у Европу, српски председник Александар Вучић је исмевао вирус. После неког времена му је синуло да би ствар ипак могла бити опасна: одредио је локдаун строжи него игде у Европи. Пар месеци касније је прогласио победу над короном, што је било повезано са парламентарним изборима.
После се Вучић опет дохватио борбе са короном. Медији које контролише његов режим тријумфално пишу да Србија стоји боље од скоро свих у Европи – захваљујући мудром вођи Вучићу.
Сви ти преокрети, акробације и измишљене бројке били би смешни да пандемија није смртно озбиљна. Ко ових дана шета Београдом могао би да стекне утисак да је вирус неким чудом заобишао Србију. Кафићи и ресторани су отворени, људи се тискају пред тржним центрима. Већина нема маску или је носи ноншалантно испод носа.
Србима наду даје испорука милион вакцина из Кине. Русија је такође обећала да ће испоручити своју вакцину. Председник Вучић се свакодневно пред телевизијским камерама представља као заштитник народа који даноноћно зивка стране власти и фармацеутске компаније како би испословао још цепива. Он погрешно и непримерено говори о „рату“ нација за вакцину. У том „рату“ Вучић се представља као народни херој.
Постоје нарцистоидне вође којима овако нешто треба да удовоље свом егу. То постаје срамотно када се на друге државе, комшијске или не, гледа са висине. Распали здравствени систем Србије, који је делом Вучићева кривица, није разлог за понос. У званичне епидемиолошке бројке из Србије ионако нико не верује.
На Западу цепиво из Кине и Русије до сада није одобрено. Тешко је подносива чињеница да у ЕУ и САД постоје жестоки проблеми са производњом вакцине. То ће коштати људских живота. Зато власти, укључујући и ону у Немачкој, с правом стоје под притиском грађана.
Па ипак: солидарност у оквиру ЕУ се не доводи у питање. Немачка као највећа и најбогатија земља Уније не инсистира да убрза процес вакцинације за своје становнике науштрб малих у ЕУ.
Србија није чланица ЕУ, а ипак је Брисел уплатио милионе евра да помогне балканским земљама у пандемији. То се у Београду ових дана игнорише. Јер, испоруком вакцина, Кина истовремено јача режим у Београду. Само веома наивни би могли помислити да испоруке стижу из чисто хуманитарних разлога или као извињење јер је вирус кренуо из Кине.
Пекинг размишља дугорочно: ако има тешкоћа да купи важна предузећа у Немачкој, САД или Великој Британији, у земљама попут Србије или Мађарске то се може пазарити јефтино. Тако Пекинг ствара економске и политичке зависности. По том шаблону Кина већ дуго наступа у Африци и Латинској Америци.
Мора се критиковати што слободни свет на то гледа немо и равнодушно. Репутација комунистичког вођства у Пекингу јако расте на Балкану, у Мађарској и другде. Уместо обећања, Пекинг напросто испоручује вакцине.
Стратешка је грешка Запада да се Западни Балкан препусти растућем кинеском и руском утицају. Европска унија би барем Црну Гору требало да убрзано прими у чланство. Тамо су грађани развластили делове система који сежу још у комунистичко доба. Овде би Брисел морао да пошаље јасан сигнал да се ангажман за демократију исплати.
Како Бајден ради за Русију, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Дојче Веле
