Трамп је крајем децембра помиловао 15 особа, али Асанжа није било међу њима и шансе да се то деси ускоро су све мање.

Оптужница

Асанж (49) је оптужен за заверу за поседовање и откривање националних одбрамбених информација, заверу за упад у компјутер, поседовање националних одбрамбених информација (седам тачака) и откривање националних одбрамбених информација (девет тачака), за шта му прети 175 година затвора.

Он је постао познат јавности кад је 2010. објавио низ дипломатских депеша које му је обезбедио амерички војник Челзи Менинг (претходно Бредли Менинг), након чега је покренута кривична истрага у САД.

Менинг је “Викиликсу” дао скоро 750.000 поверљивих или осетљивих војних и дипломатских докумената. Ухапшен је и осуђен на 35 година због кршења Закона о шпијунажи и другог и у затвору је провео седам година, након чега га је помиловао Барак Обама 2017. У међувремену је променио пол и име.

Али док је Менинг на слободи, Асанж, аустралијски држављанин, протеклих 10 година и даље живи као затвореник. Након што је седам година провео у азилу у Амбасади Еквадора у Лондону из које није могао да изађе, ухапшен је 2019. и од тада је у британском затвору са максималним обезбеђењем.

Човек који је 2010. уздрмао глобалну политичку сцену у јавности је брзо поздрављен као херој слободе и правде, али је за САД постао државни непријатељ број 1. Иако је “Викиликс” основан 2006, широј јавности постао је познат кад је на свеопште изненађење откривено да сајт објављује тајне Вашингтона.

Тајна документа

Поверљива документа одједном су се нашла пред новинарима на “извол’те” - “Викиликс” је 2010. објавио око 250.000 докумената, што је немачки “Шпигл” назвао “катастрофом” по америчку дипломатију. Из тајних папира, како наводи “Дојче веле”, могло се сазнати много информација, попут тога да је Вашингтон тражио од својих дипломата да шпијунирају генералног секретара и сараднике Уједињених нација.

Средином фебруара 2010. “Викиликс” је објавио поверљиве депеше из америчке амбасаде у Рекјавику у вези такозваног скандала Ајсејв, дипломатског спора око банке Ландсбанки. Низала су се документа о раку у Ираку и Авганистану, хемијском нападу у Сирији, затвору Гвантанамо, мејловима Хилари Клинтон, шпијунирању француских председничких избора 2012. од стране америчке Централно обавештајне агенције.

Разоткрене су тајне из свих делова света.

Откривено је, како пише “Дојче веле”, и да су арапске државе тражиле ваздушне нападе на иранска нуклеарна постројења, да Пекинг губи стрпљење са севернокорејским лидером Кимом Џонг Уном, све уз коментаре америчких дипломата о земљама у којима су на служби. Откривено је како је Саудијска Арабија идентификована као најважнији извор финансирања исламистичког терора широм света, како се размишљало о промени режима на Куби и Венецуели, корупција на Блиском истоку.

“Викиликс” је 2017 објавио унутрашња документа ЦИА, у којима се описују алати које агенција користи да хакује уређаје попут мобилних телефона.

Међутим, “Викиликс” је критикован због одсуства одавања информација, рецимо о Русији, али и нарушавања личних приватности појединаца јер је сајт, између осталог, открио податке о социјалном осигурању, медицинске информације, бројеве кредитних картица и детаље о покушајима самоубистава.

Разоткривањем тајни Асанж је такође увео нове стандарде у истраживачко новинарство. Новинар “Шпигла” Марсел Розенбах рекао је за ДW да су објављене дипломатске поруке представљале “врхунац Викиликсових открића 2010”.

- Материјал је још увек актуелан. То је постало нешто као јавна архива и игра улогу у новинарском раду, у свакодневном истраживању – истакао је он.

Тужба у Шведској

Након што је Асанж у априлу 2010. објавио прва тајна документа а америчка влада покренула кривичну истрагу “Викиликса”, две жене су у августу исте године у Шведској поднеле кривичну пријаву против њега због наводног силовања. У међувремену, Асанж, који је тада био у Шведској, поднео је захтев да напусти земљу, за шта је добио писмено одобрење јавног тужилаштва. Само што је отишао – а тврдило се да је побегао како би “измакао руци шведског закона” – издат је налог за његово хапшење.

Швајцарац Нилс Мелцер, специјални извештач УН за мучења, који је имао увид у оригинална документа којима се терети Асанж, проговорио је тада о “једној од најуспешније пласираних лажних вести протекле деценије”, тврдећи да је Асанж стално нудио сарадњу шведским властима.

Оснивач “Викиликса”, који је тврдио да је потерница увод у његово изручење у САД, је из Берлина одлетео за Лондон, где се повела контроверзна судска битка око његове екстрадиције Шведској. Изгубио је битку, након чега је побегао у Амбасаду Еквадора у Лондону у јуну 2012, у страху од изручења Америци. Влада Еквадора одобрила му је азил на основу политичког прогона. Шведски тужиоци су обуставили своју истрагу 2019, наводећи да су њихови докази “ослабили” током времена. Међутим, исте године у априлу Еквадор је повукао азил, а председник Ленин Морено је рекао да је Асанж прекршио међународне конвенције више пута.

- Затражио сам од Велике Британије да гарантује да Асанж неће бити изручен земљи у којој би био изложен мучењу или суочен са смртном казном - рекао је тада Морено, додајући да је британска влада то потврдила писмено, “у складу са њиховим одредбама”.

Упад у амбасаду

Након повлачења азила британска полиција је 2. априла 2019. упала у амбасаду и ухапсила Асанжа. Од тада је у затвору Белмарш, како се наводи у веома лошем здравственом стању, након година проведених у изолацији.

Саслушање поводом америчког захтева за екстрадицију почело је у мају 2019, а одлука се очекује 4. јануара ове године. На неколико ранијих саслушања почетком протекле године, која су одлагана због текуће пандемије корона вируса, Асанжови адвокати фокусирали су своје аргументе на наводе да њихов клијент неће имати праведно суђење у САД.

“Блумберг”, штавише, оцењује да су шансе да Трамп помилује Асанжа веће него да лондонски судија “прогута” аргументе оснивача “Викиликса” да ће му у Америци људска права бити угрожена.

- Веома је ретко да судије одбију захтев за екстрадицију у САД – рекао је адвокат Ентони Ханрати, додајући да постоји снажна претпоставка да ће САД поштовати обавезе у погледу људских права и судског поступка.

Адвокат Стела Морис, која је прошлог пролећа открила јавности да је у вези са Асанжом од 2015. и да имају два сина, старости три и једна година, протеклих је месеци преко “Твитера” и телевизије апеловала на Трампа да помилује Асанжа и “врати га кући на Божић”.

Међутим, сваки Трампов покушај да помилује Асанжа сигурно ће наићи на опозицију из његове сопствене администрације. “Блумберг” подсећа да је државни секретар Мајк Помпео – који је претходно био директор ЦИА – описао “Викиликс” као непријатељску силу која прети САД.

На страну помиловање, сам процес око изручења у Лондону вероватно ће се “вући”, без обзира какву одлуку судија Ванеса Барајцер донесе у понедељак. Такви захтеви могу потрајати 18-24 месеци, а ту је и могућност да случај заврши на британском Врховном суду или чак Европском суду за људска права.

Извршен бруталан терористички напад у Сирији. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц