Европљани би морали да преиспитају своју политику, наводи Барбара Везел, новинарка Дојче Веле у својој анализи.
Ни за један међународни споразум се Француска, Велика Британија и Немачка нису толико бориле, као за нуклеарни споразум са Ираном. Он је потписан пре пет година, а од краја 2018. је на леду, откако је Трамп напустио споразум.
Уговор о смањењу иранског нуклеарног програма дуго је важио као највећи успех заједничке европске спољне политике - а сада је међутим озбиљно доведен у питање.
Изгледа да су јастребови у Техерану превладали. Тако је законски уређено да се у нуклеарном постројењу Фордас повећа производња уранијума на 20 процената. Иран је тако и даље испод границе која је потребна за производњу материјала за наоружање, али прелази уговором договорени лимит за преко три процента. Истовремено, инспекторима међународне атомске организације из Беча не би требало да се дозволи приступ постројењима.
Поверење не уливају ни заплена јужно-корејског танкера, нити наставак циничне талачке политике Техерана са заробљавањима грађана западних земаља или оних с двојним држављанством. Зато најава обогаћивања уранијума заправо представља објаву рата међународној заједници.
Циљ споразума био је да се спречи да Иран прерасте у нуклеарну силу, која би вршила притисак на суседне земље на ионако експлозиван регион и још више га дестабилизовала. Војни утицај Техерана већ сада одражава тињање рата у Сирији и стоји на путу међународним мировним напорима. Иран који поседује нуклеарно оружје, за Запад је језива визија.
Европљани су са својом методом баршунастих рукавица дошли до краја. Сада би морали да се договоре са Бајденовом администрацијом и поставе јасне услове о томе да ли и на који начин може да се оживи нуклеарни споразум.
Како Пакистан од Турске прави нуклеарну силу, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
