Ово није први пут да су Пакистан и његов нуклеарни програм уплетени у скандал високог профила.
Пакистански нуклеарни научник Абдул Кадир Хан, колоквијално познат као "отац пројекта обогаћивања уранијума" за свој национални програм атомских бомби, признао је 2004. године да је створио и управљао опсежном мрежом која је скоро две деценије снабдевала опасном технологијом. , искуство и развој за Иран, Северну Кореју, Либију и могуће друге земље. Успео је да створи највећи илегални круг нуклеарног ширења у историји.
Под растућим притиском САД, администрација Мушарафа ухапсила је научника. То је уследило након пружања конкретних доказа да он води глобалну мрежу ширења нуклеарног оружја. Абдул Кадир Хан је остао у кућном притвору 5 година, након чега је поново добио слободу кретања.
Компанија за нуклеарно гориво Уренцо, која управља неколико постројења за обогаћивање уранијума у Немачкој, Холандији, Сједињеним Државама и Великој Британији, где је Хан раније радио, оптужила га је за шпијунажу.
Разлог за тврдње је тај што пакистански „отац пројекта обогаћивања уранијума“ никада није спроводио истраживања у нуклеарном пољу, а по образовању је металург. Његов допринос пакистанском нуклеарном програму, тврди Уренцо, јесте крађа нацрта компаније.
Када је откривен круг илегалног ширења опасних технологија, међународни детективи открили су да је Турска тајни индустријски центар за нуклеарно црно тржиште.
Према извештају Међународног института за стратешка истраживања, турске компаније су увозиле материјале из Европе, производећи делове и отпремајући готове производе купцима.
Године 2019. бивши немачки министар одбране рекао је да идеја да би Турска могла да има значајан број центрифуга непознатог порекла „не делује претерано“.
Нуклеарне амбиције Турске
Турска се труди да стекне нуклеарну технологију од 1960-их. Анкара је потписала Уговор о неширењу нуклеарног оружја и Споразум о свеобухватној забрани нуклеарних испитивања. Међутим, председник Реџеп Тајип Ердоган не крије чињеницу да не прихвата никаква ограничења која нуклеарне силе намећу његовој држави.
„Неке земље имају нуклеарне бојеве главе, а не једну или две. Али кажу нам да немамо право да их имамо. Не могу ово да прихватим”, рекао је Реџеп Ердоган у септембру 2020.
Према његовим речима, Турској је потребна иста заштита као и Израелу: „Израел нам је близу, готово смо суседи. Таквим оружјем плаше друге народе. Нико их не може додирнути“.
Ердоган је нагласио да земље са нуклеарним оружјем немају право да забране Анкари да набавља слично оружје.
Грчка, која је сусед и супарник Турске, више пута ју је оптуживала за развој нуклеарног оружја.
Још 1980-их грчки премијер Андреас Папандреу рекао је да Анкара и Исламабад сарађују на стварању нуклеарне бомбе.
Према извештајима медија, немачка обавештајна служба сазнала је да је Ердоган у мају 2010. наредио тајне припреме за изградњу објеката за обогаћивање уранијума и да је Турска започела производњу жуте погаче потребне за нуклеарне програме.
Нуклеарна сарадња Турске и Пакистана
Пакистански министар одбране генерал-потпуковник Мухамад Хилал Хусеин састао се са замеником врховног команданта турске војске генералом Селчуком Бајрактароглуом током 15. турско-пакистанског састанка Групе за војни дијалог на високом нивоу 22. и 23. децембра 2020. године. То је највећа институционална структура између две земље за одбрамбену сарадњу.
Одржан је низ састанака између високих представника војски обе земље ради праћења напретка постигнутог на претходним састанцима представника одбране.
Упућени верују да су ови преговори и дискусије били само врх леденог брега, јер су део већег сценарија за размену нуклеарне и ракетне технологије између две државе. У индијским медијима круже гласине да је Ердоган лично затражио од врховног команданта пакистанске војске генерала Бајве помоћ у нуклеарној технологији, на шта се Пакистан наводно сложио.
Пакистан је једина муслиманска држава са нуклеарним оружјем на свету. Руководство земље је позиционира као „браниоца исламских нација“. То је речено, Пакистан има најлошије резултате у ширењу нуклеарног оружја, а Турска је некада била производни центар илегалних операција пакистанског нуклеарног научника Абдула Кадира Кана.
Ако Анкара испуни претњу стицањем нуклеарног оружја, постаће прва чланица НАТО-а која ће се повући из споразума, самостално набавити „апсолутно оружје“ и суочити се са озбиљним притиском међународне заједнице.
Пружање нуклеарне технологије Турској подразумева и међународне санкције против Пакистана. Овај потез ће негативно утицати на положај земље, већ растргане корупцијом и економским падом.
Економске последице одлуке о преносу нуклеарне технологије из Пакистана у Турску су такве да ова одлука не може бити донета без одобрења Кине, будући да ће Пекинг бити приморан да спашава економије својих партнера у Анкари и Исламабаду када Запад започне своју економску блокаду. Ова изјава посебно се односи на Пакистан, где је једина нада за развој земље кинеско-пакистански економски коридор. Да ли је Кина спремна да почне са прерасподелом света?
Где Алијев намерава да створи нову престоницу Азербејџана, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
