Пише: Срђа Трифковић
Савезни избори, недавно одржани у Немачкој, променили су састав Бундестага увелико, а што је мејнстрим штампа најавила као крај једне ере. У стварности, нова владајућа коалиција предвођена социјалдемократским и зеленим снагама мало ће тога променити у досадашњој спољној и безбедносној политици земље.
Нови тим ће се и даље упорно противити било каквом облику сувереног одлучивања - вероватно чак и више него његов катастрофални претходник, противник предвођен ликом и делом Ангеле Меркел - а миграциони напад из Трећег света ће се сигурно наставити несмањено.
Након немачких избора видимо наставак онога што ће вероватно постати стандард и међу осталим демократским западним државама, укључујући Сједињене Америчке Државе, немилосрдну линију уступака “пробуђеној” прогресивној левици.
Видели смо и читали много бесмислица о немачкој изборној кампањи и њеним последицама - да она означава крај једне ере и да Савезна Република Немачка улази у нову епоху. То је далеко од истине. Да, имамо крај каријере Меркел, а то већина Немаца види као добре вести. Ништа се, међутим, није променило.
Губитници
Шест странака ће бити заступљено у 20. Бундестагу. Четири од њих припадају владајућем политичком естаблишменту, који је солидно мултикултуралистички, левичарски и глобалистички, без обзира на назив странке.
Ова установа чврсто контролише државну бирократију, медије, новац, културу и већину аспеката свакодневног живота обичних грађана.
Коалиција Меркелове (Хришћански демократи, ЦДУ и њихови баварски колеге ЦСУ) велики је губитник немачких избора, јер је постигла тек нешто више од 24 одсто, што је најлошији резултат од 1949. године. Нови челник Уније, Армин Лашет, платио је цену због неспремности Меркелове да раније напусти функцију.
Победник је, по заданим поставкама, лидер Социјалдемократске партије Немачке (СПД) Олаф Шулц. Са 25,7 одсто гласова, СПД је забележио свој најбољи резултат од 2005. године и први пут од 2002. године постао је највећа странка у овој земљи. Они ће бити доминантна странка у новој тројној црвено-жуто-зеленој коалицији са Зеленима и слободним демократама.
Главни партнер СПД-а биће, како ствари стоје, Зелена странка, која немилосрдно промовише “замену” становништва и сексуалне девијације. Зелени су освојили 15 одсто гласова и то је својеврсни неуспех за њих и прворазредна трагедија за корпоративни медијски строј.
Неуспех је то и за Аналену Бербок, предводницу ове партије, која се видела као нова немачка канцеларка, наследница Меркелове.
Трећи коалициони партнер у новој влади коју предводи СПД биће Слободна демократска странка (“либерали”), а која је освојила нешто више од 10 одсто гласова.
Они би се најбоље могли описати као утеловљење немачког еквивалента лажног конзервативизма Мита Ромнија, с примесом неоконзервативне русофобије. Либерали ће вероватно држати под контролом неке лудости Зелених, чиме ће сачувати привид функционалног политичког система.
Шта са АФД-ом
Будући да ће Унија играти улогу лојалне опозиције, овај ће “квадрупол” солидније контролисати сваки аспект немачких политичких, економских и културних елемената него његови еквиваленти у било којој другој великој западној земљи.
С обзиром да је десничарска Алтернатива за Немачку (АФД) демонизацијом и полицијским надзором смањена на нешто више од једне десетине бирачког тела, политичка сцена је изузетно мрачна. Победници избора су одмах саопштили како АФД неће укључити ни у какву коалицију, ни под којим околностима.
Слично, Левичарску странку (Линке), која је освојила пет одсто гласова и наследница је бивше источнонемачке владајуће Партије социјалистичког јединства, “победници” ни у једном сценарију не сматрају одговарајућим партнером.
Иначе, досадашњи 16-годишњи мандат Меркелове био је обележен масовним кршењем закона, а посебно током мигрантске кризе 2015. године, спашавања евра и самоуништавајуће енергетске политике јер се одустало од нуклеарних електрана и угља у име виших циљева и сумњиве науке.
Тврдње Меркелове да нема алтернатива за њене идеје додатно су дестабилизовале и поткопале ионако крхко немачко друштво. Њени наследници Аналена Бербок и Армин Лашет залажу се за исту ову политику, иако се она показала као катастрофална.
Тако и садашњи “квадрупол” сложно пева о миграцијама, ограничењима ковида, климатским промјенама и негира било какву расправу. Наслеђе Меркелове је њена одлучност без преседана и катастрофална доследност у свим тим аспектима.
Наравно, мрачни предзнаци већ су били видљиви под Хелмутом Колом, или најкасније Герхардом Шредером.
Меркел је само овековечила модерни дух времена Европе с краја 20. века, колективну смртну жељу потрошене цивилизације. Она је оличење већине немачког бирачког тела, а које се пре свега огледа кроз физичку и интелектуалну леност и морално посрнуће.
Ко је нови канцелар Аустрије, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Глас Српске
