Пише: Станислав Тарасов за Регнум
Истина, према наводима Ројтерса, јесте да је Асад назвао краља, а не обрнуто. Ипак, поента не лежи у томе. Прес служба Амана и Дамаска, говорећи о разговору лидера две земље, напоменула је да су они протекли “у светлу развоја братских односа две земље, као и у тражењу решења за проширење сарадње”.
Али, последњих година односи између Сирије и Јордана тешко да се могу назвати “братским”: земље су биле на супротним странама у грађанском рату у Сирији: Аман је подржао такозване сиријске побуњенике који су настојали да скину Асада са власти.
Генерално, телефонски разговор лидера Сирије и Јордана могао би се класификовати као важан, али обичан догађај.
Штавише, недавно су почели да се појављују многи извештаји о жељи Савеза арапских држава да врати Сирију у своје редове (у новембру 2011. године учешће земље у овој организацији је обустављено), а Саудијска Арабија јасно ставља до знања да је спремна да „обнови дипломатске односе са Сиријом у блиској будућности”.
Истовремено, саудијског престолонаследника Мохамеда бин Салмана Ал Сауда арапски медији представили су као једног од главних, ако не и главног,„иницијатора приближавања Дамаску”.
Тако је почетком маја 2020. године шеф обавештајне службе Саудијске Арабије Халид бин Али ал-Хумејдан боравио у незваничној посети Сирији, где се, према низу извора, састао са Асадом.
Коментаришући ову ситуацију, Ал Џазира је навела да “арапско пролеће” постаје историја, “али главне догађаје у овом правцу” треба очекивати у року од годину дана, када ће се у региону развити нова геополитичка ситуација.
„Истовремено, УАЕ и Бахреин су званично обновили односе са Сиријом крајем 2018. године, а Оман је именовао амбасадора у Дамаску 2020. Још у јулу је Абдулах II у интервјуу за CNN рекао да ће „Асад остати на власти”, а затим је неколико месеци говорио о потреби да “Вашингтон ступи у контакт са Сиријом и Русијом”.
У августу је краљ посетио Москву и састао се са руским председником Владимиром Путином. Разговарали су, наравно, о ситуацији у Сирији и око ње, као и о догађајима на Блиском истоку.
Осим тога, Абдулах II је боравио у посети Вашингтону, током које је, према писању америчких медија, „позвао америчког председника Џозефа Бајдена да ублажи санклције. Изјавио је и да Асад “има легитимитет и да режим мора опстати”.
Како каже, “морамо зрело размишљати: желимо ли промену режима, или промену у његовом понашању?” Тако се десило да је Јордан, савезник Сједињених Држава, почео да се појављује на челу сложеног процеса у региону.
Аман је у потпуности наставио рад граничног прелаза са Сиријом, контролног пункта на аутопуту Дамаск-Аман. Најављено је обнављање летова између сиријске и јорданске престонице.
Јорданске власти састале су се са високом сиријском делегацијом како би разговарале о механизмима за интеракцију у областима трговине, енергетике, пољопривреде, водоснабдевања и транспорта, што је први пут од почетка сиријске кризе.
Многи стручњаци активацију Амана у сиријском правцу и његову жељу да постане посредник између арапског света и Дамаска објашњавају тешком економском ситуацијом.
Како би изашао из ове ситуације, краљ Абдулах II покушава да реши питање транзита гаса из Египта преко Сирије у Либан, отвори сиријско тржиште и започне повратак сиријских избеглица.
Истовремено, нови дипломатски тренд почиње да се шири на Блиском истоку. Проблеми нормализације односа са Сиријом почели су да брину и Турску, која је била у стању активне борбе са “режимом” Асада.
Она тражи ближу координацију са Русијом у Сирији, где се нада да ц́е учинити нешто у сарадњи са Москвом и вероватно Техераном.
Турски медији преносе да Анкара има неку врсту плана, али сада размишља како и шта даље. Недавни разговори између Јерусалима и Москве такође су имали за тему Дамаск.
Највероватније се све то догађа због чињенице да су лидери земаља региона, или осетили, или знају да се САД, после Авганистана, спремају да напусте Ирак до краја ове године, а затим и Сирију.
С тим у вези, арапски медији пуни су извештаја о тајним преговорима између шефова специјалних служби неких земаља у региону. Извештава се да је недавно, на багдадском аеродрому, одржан тајни састанак шефова иранских и саудијских специјалних служби.
Познати француски стручњак Тијери Мејсан повезује ове процесе са резултатима женевских споразума између руског председника Путина и председника САД Бајдена, које назива „Јалта-2“, и предвиђа „кардиналне промене“ на Блиском истоку.
Према његовим речима, Бајден је „одлучио да се бори против тероризма на даљину“, а на основу тога „Асад постепено враћа легитимитет“.
Није случајно што се у Женеви, уз подршку УН-а, води низ преговора с циљем израде нацрта новог устава за Сирију, а руски министар спољних послова Сергеј Лавров недавно је посетио Саудијску Арабију и УАЕ и позвао их да уложе у обнову Сирије.
Политички процес је такође оживео у руско-америчким консултацијама у Женеви. Дакле, изолација Дамаска се ускоро завршава и арапски свет покушава да пронађе свој начин да оконча рат и врати Сирију у „арапско крило“, иако је мотивација сваке од арапских земаља различита, а иницијативе које су предузели могу се посматрати више као „прелиминарни“ кораци уочи надолазећег политичког решења, него као одлучни кораци ка нормализацији односа са Асадом.
Ово је тежак задатак, али решење је на виидику. Промена на Блиском истоку почиње да се осећа у читавом региону.
Крим је могуће вратити за 5 минута, Донбас се решава једним позивом! А онда се огласила Москва. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
