Са места тадашњег начелника Ресора јавне безбедности, Сретен Лукић је марта 2003. године, у време полицијске акције “Сабља” уведене због атентата на председника Владе, сазвао колегијум МУП, на који је позван командни састав Јединице за специјалне операције, а међу њима и Звездан Јовановић.
У Сали за састанке, 24. марта 2003, седели су, поред Лукића, и тадашњи командант Жандармерије Горан Радосављевић Гури и начелник Боро Бањац. Прекопута њих сео је врх ЈСО, њен тадашњи командант Душан Маричић Гумар, Драгослав Крсмановић, Мића Петраквић, Веселин Лечић и Звездан Јовановић. Лукић их је питао шта ће да попију, а они су наручили сок и кафу, само Јовановић није узео ништа.
Према наводима Боре Бањца, он је запалио цигарету, и тада га је Јовановић упитао да ли и он може да запали. Кад је добио потврдан одговор, из џепа је извадио кутију црног “магнум давидова”. Два опушка исте марке цигарета пронађена су на месту одакле је, према пресуди Суда за организовани криминал, пуцано на премијера.
Јовановић је испушио цигарету, после чега му је речено да остане, а након тога је и ухапшен.
У свом првом исказу који је дао тадашњем помоћнику шефа УКП Милету Новаковићу и у то време оперативцу Родољубу Миловићу Роћку, Јовановић је признао кривицу и описао како је планирано убиство премијера.
- Тог дана, у соби зграде у Гепратовој седели смо ја и још двојица припадника "земунског клана" и чекали да Ђинђић наиђе. Пушио сам цигарете "давидов" и пикавац угасио у једну кутију у џепу. Могуће је да ми је неки пикавац испао са стране... Први метак га је погодио, а други сам испалио да потврдим погодак. Нисам хтео да погодим тог момка из обезбеђења. Нисам имао времена да Ђинђића гађам у главу. Био је заклоњен. Нисам видео где су одлетеле чауре... Носио сам пиштољ, утрчали смо у аутомобил и отишли на предвиђено место, у неки стан изнад Аутокоманде... Осећао сам да ће све бити откривено. Чим су ме позвали на разговор у полицију, све ми је било јасно. Убиство би било нерасветљено да сам ја организовао екипу, а не овако како је урађено, са олошима и криминалцима. Знао сам чим ме је Легија увукао с оним кретенима - рекао је Јовановић.
Током истраге, а касније и суђења, он је повукао свој исказ, тврдећи да му је такво признање изнуђено под претњом да ће му бити ликвидирана породица. У свом првом исказу навео је и то да је одлучио да учествује у убиству премијера због претње Хагом и заштите ЈСО.
Командни састав ЈСО, Милорад Улемек Легија, Душан Маричић и Звездан Јовановић, заједно са припадницима "земунског клана", осуђени су на 40 година затвора због убиства премијера.
Две године касније генерал Сретен Лукић предао се Хашком трибуналу.
Он је 2013. године правоснажно осуђен на 20 година затвора због прогона албанског становништва с Косова током НАТО бомбардовања 1999. године, када је био командант штаба МУП у Приштини.
Путин захтевао да Ердоган одмах повуче турске трупе из Идлиба! Више о томе ОВДЕ.
Извор: 24sedam.rs
