Путин је носилац руске економије која настоји да привуче директне стране инвестиције, подстакне различите индустрије и експлоатише руске природне ресурсе, посебно богатство нафте и гаса у земљи.

Наравно, није све једноставно ишло. Русију су погодиле економске недаће које је сама створила - попут међународних санкција које су уведене кључним секторима након што је 2014. године припојила Крим Украјини и уплела се у америчке изборе 2016. на на неке није имала контролу, попут 2008. када је свет задесио финансијски крах, пад цена нафте 2014. и недавно пандемија ковида-19.

Више од 20 година након што је Путин постао познат, Русија - земља која се простире од Европе до Азије и има око 144 милиона становника - суочава се са изазовима са којима ће се Кремљ морати ускоро да се позабави.

Они се крећу од побољшања животног стандарда и инфлације која би могла погодити руске потрошаче, па до дугорочних питања, попут изласка Русије из енергетски извозно оријентисане економије.

Економски раст Русије

Руска економија је несумњиво порасла за време Путина, иако је након финансијске кризе 2008. године заронила дубље од осталих, како показује графикон који је радио ЦНБЦ.

Рецесија у коју је Русија ушла након пада цена нафте (када су цене нафте пале са око 114 УСД по барелу на 25 УСД почетком 2016.) такође је евидентна, као и штета по БДП изазвана пандемијом, јер Русија више није имуна на карантин, гашења индустрије и пад потражње за нафтом.

Инфлација

Раст потрошачких цена био је редовна сметња у руској економији, а инфлација је била кључна тачка централне банке Русије последњих година, посебно након нафтног краха када је руска рубља пала у односу на амерички долар. Тренутно, стопа инфлације у Русији износи 7,4%, што је цифра која је навела централну банку да повећа каматне стопе за 25 поена на 6,75%. Циљана инфлација банке је 4%.

Приходи домаћинства

Расположиви приходи домаћинстава били су под великим утицајем инфлације током периода нафтне кризе 2014-2016, али најновији доступни подаци показују да се Русија опоравила када је у питању овај показатељ.

Радни однос

Русија има добре резултате у погледу показатеља запослености, а у ствари је далеко боља од својих колега у ЕУ и ОЕЦД, са стопом запослености изнад просека земаља ОЕЦД-а и стопом незапослености испод просека ОЕЦД -а. Флексибилно законодавство на тржишту рада, слабо осигурање за случај незапослености и текући економски опоравак смањују незапосленост, наводи ОЕЦД у извештају за 2018.

Ипак, Русија има релативно лоше резултате по показатељима квалитета послова.

Такође има учинак испод просека ОЕЦД-а у главним показатељима инклузивности, при чему је јаз у запослености већ за групе у неповољном положају, попут мајки са децом, младих или старијих радника, радника са инвалидитетом или радника који нису из Русије.

Путинов мистериозни специјалац који завршава послове меке моћи широм света, стигао у Авганистан. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Телеграф