Пише: Слободан Антонић
На прошлонедељном самиту EU о Западном Балкану усвојен је документ у чијој 3. тачки се каже да је „EU главни инвеститор и донатор у региону“, те да „невиђене размере и домети ове подршке морају да буду потпуно препознати и преношени у јавним дебатама и комуникацији од стране партнера“ (овде).
То ће рећи: „не планирамо никада да вас примимо у EU, али ви морате непрекидно да нас хвалите како смо најбољи, најлепши и најпаметнији“ (овде).
У Србији нарочито омладина не показује неку нарочиту љубав према EU. Међу студентима, однос противника и присталица EU је 40%:29% (остали су неодлучни), док је чак 88% студената против NATO (10% за; овде).
Добро, рећи ћете, али наша омладина масовно иде да ради на Запад. Јесте, али не ради сељак код оног ког највише воли, већ код оног који има највише пара.
А највећи газда у селу је најчешће и најлошији човек.
Сваког маја, кад матуранти прослављају крај наставе, наша квислиншка пристојнеријасаблажњава се колико нам је омладина „националистичка“. „Пукли смо као народ“, жали се Данило Ћурчић (овде), „кад осмаци славе матуру тако што витлају српским заставама и певају о Косову“.
А којим ће заставама „витлати“ – америчким? И које ће песме певати – о EU?
„Да смо покренули разговор о погубности национализма“, обајшњава Србијанка Турајлић (овде), „данас би матуранти певали Оду радости (химну EU – С. А.) уместо Видовдана“.
Стога, мало је прича о томе да је „за све крив великосрпски национализам“ и да „EU нема алтернативу“. Мора то још много више и још уверљивије, каже и Брисел.
У школе да се уведе предмет: Великосрпски геноцид – од богумила до даброва.
А из логике да се учи следећи силогизам.
из Хрватске (NDH 2.0) протерано 400.000 Срба;
из FBiH протерано 400.000 Срба;
из „Косове“ протерано 200.000 Срба;
из Србије протерано од других нација: нико.
Дакле, за све је крив српски национализам и Србију треба денацификовати.
Да се донесе закон о забрани довођења у питање ових очигледних и несумњивих истина:
„Србија је друштво пуно глупана и покварењака, ми смо ђубре од државе у дословном смислу“ (Марко Видојковић, овде);
„У свакој пори српског друштва живи фашизам“ (Драган Бурсаћ, овде);
„Србија је пацовски шпајз“ (Игор Бесермењи, овде);
„Шта је 78 дана бомбардовања наспрам четири године опсаде Сарајева?“ (Сафета Бишевац, овде);
„Дигнута три прста су измишљени симбол под којим су учињени непојамни злочини“ (Динко Грухоњић, овде);
„Геноцид у Сребреници (не признају) ... само људи који су психички оболели, које би требало хоспитализовати“ (Ненад Чанак, овде)
„Српски национализам своју ружну чељуст и дан данас непрестано помаља, увек спреман да угризе“ (Биљана Србљановић, овде);
„Кочоперно понављање да је земља спремна да се брани ако је неко нападне
је ратнохушкачки став“ (Срђан Милошевић, овде);„Арне Гујон је пробисвет и фашиста“ (Весна Пешић, овде);
„Српска духовност је православни кукасти крст. На коме треба распети све што није српско“ (Томислав Марковић, овде);
„Најбоље да се донесе закон којим би се српски манастири одузели Србији и СПЦ“ (Борис Дежуловић, овде);
„У историју се улази историјским потезима: уђеш у NATO; уђеш у EU; признаш Косово“ (Слободан Георгиев, овде);
„Грешка је да народ одлучује о чланству у EU“ (Исток Павловић, овде);
`Србија није у NATO због византијског наслеђа` (Филип Ејдус, овде)
„Велелепност средњовековних цркава и градова којим се српство дичи мери се костима и крвљу ромских робова који су их градили“ (Ивана Пражић, овде).
Уз то, да се уради и што више емисија на тему:
токсични руско-великосрпски дискурс довео до изумирања делфина у Дунаву;
летоваo сам у Хрватској и ништа страшно ми се није догодило, само осам пута био код вулканизера, ситница;
не зна се шта је горе: малигни византијски или малигни руски утицај;
Запад је увек у праву, чак и онда кад није; заправо, поготово онда кад није;
љубљење три пута је нехигијенско (гост Кишјухас, овде)
још један ћирилични графит напао Динка Грухоњића;
да радосно уђемо у NATO јер ћемо бити лансирна рампа за нуклеарне ракете када крене напад на малигну и одвратну Русију;
никад довољно квислиншког подсмеха према обичном народу;
да нам још један припадник касте с ФДУ објасни како је он грађанин света, и да због тога мора да га храни чистачица из Врања и столар из Вршца;
на сваку годишњицу злочина који је починио неки Србин: „српски злочини, одвратно, морамо да се суочимо с прошлошћу, нису џабе комшије побегле од нас...“;
на сваку годишњицу масакра над Србима: „криви Милошевић, великосрпски национализам, СПЦ, САНУ, четници, Гарашанин...“
Србија да финансира што више регионалних пројеката помирења у којима су Муслимани жртве, Хрвати EUропљани, а Срби геноцидаши. Бојан Тончић да руководи пројектом: Концентрациони логори у Србији (1991-1995) за Хрвате и Бошњаке („србијанско друштво ... (да) призна постојање концентрационих логора ...за Хрвате у Сремској Митровици... код Бегејаца ...у Институту безбедности на Бањици ... логори за Бошњаке: у Митровом Пољу ... и Шљивовици; ...(они за `србијанске` ђаке треба да буду) дестинације екскурзија и едукативних обилазака“; овде).
Да буџет Србије за 2022. буде:
200 милијарди за Чонградинку и Danas;
200 милијарди за Грухоњића и NDNV;
200 милијарди за Кесића и „аха-ха-попови-из-аудија“ шегу;
200 милијарди за штампање Filosofije palanke у 825.436 милиона примерака;
200 милијарди за Влајсу Арсенијевића као накнаду за душевни бол што се родио као Србин;
2000 милијарди за Дубравку Стојановић и пројекат „Како су Срби патентирали гасну комору, црначко ропство и истребљење мамута“.
Визија-мисија: да се сва српска омладина угледа на нашу дечицу из круга двојке, само урбано и блеја, кафиџонка с розе ћебенцетом до два, уз спрдање на рачун Србистана, ко-нас-завади вајкање, нормалносветство и ко-последњи-изађество, прстићима да се слажу срдашца нашим ZG сусједима, фуј неприхватачи косовске реалности...
А увече у Дорћолplatz на причу „о деконструкцији штетних и опасних наратива“, све пуно Милошевићевих хладњача, нациолога, геноцидолога и других отварача очију, па да онда колективно гледамо Newsmax Adria BG и Pregled dana, који обавезно започиње (као емисија од 18. јуна 2021, овде) са:
„Где сте били деведесетих? Колико сте села спалили? Јесте ли довели кући бар један фрижидер, прстен или златан зуб? Јесте ли убили бар једног човека у Сребреници? Укопасте ли неког Албанца у масовну гробницу?“.
Е, тако да васпитавамо нашу омладину! Да је научимо да нам само још мало треба. Још које, ту и тамо, прихватање реалности, још које, ту и тамо, суочавање са српским геноцидом... И ево нас на циљу: да се сви држимо за руке и певамо Оду радости, па да затим трчимо по цветним пољима окружени EU лептирићима...
Аха, хоће то, хоће.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Претходну колумну Слободана Антонића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
