Пише: Весна Веизовић
У једну Свету недељу, један земунски ђак пореклом из Бугојна свечано је пустио у рад своју бившу гимназију. Реновирану, у коју је утрошено доста новца, али он не жали! И што би жалио? Не даје новац из свог џепа,већ из џепа родитеља тих гимназијалаца и свих других родитеља, пензионера и оне деце која још нису ни рођена али ће им рођењем на терет бити стављен тај дуг, за којим земунски гимназијалац пореклом из Бугојна не жали!
У исту Свету недељу одржавају се шиптарски локални избори. Апсолутно неуставни, организовани од стране шиптарских сепаратиста који су у држави Србији направили паралелну државу где су успоставили своје институције, своје законе, своје људе.
Није то вест од прошле седмице,већ процес који је у дело спровела управо напредна власт на чему са гимназијалцем из Бугојна. У сарадњи са неким бившим Србима који себе називају „Српском листом“ са бројним игнорантима из Канцеларије за Косово и Метохију који кажу како „само мрзитељи Србије неће изаћи на шиптарске неуставне изборе“.
Нема логике, нема ни мозга!
Но, у Србији логике нема одавно! Да је има, нико нормалан не би исфорсирао гашење српских институција на Косову и Метохији, а затим десет наредних година покушавао да успостави Заједницу Српских Општина, организацију чије надлежности не прелазе ни НВО, и то неку слабију.
Али како натерати Србе да изађу масовно на изборе? Србе, измучене страхом, немаштином, лажима, сиромаштвом, јефтином забавом!
Лако!
Такве Србе је лако наговорити на све! Да приме вакцину први у свету и учествују као покусни кунићи! Још лакше их је наговорити да је земунски гимназијалац из Бугојна најбоље што нам се икад десило, јер у сред кризе са лажном пандемијом он је несебично делио НАШ новац, разбацивао се и говорио како новца има више него икад, има свега, само нема кризе. Е сад то што зејтин кошта 210 динара, што је кило брашна скупље од килограма шећера…. И што ћемо тих 50 – 100 евра враћати држави као да смо подигли стамбени кредит. Немамо коме да се жалимо!
А и што бисмо када на телевизору кажу да ми уствари супер живимо и да је ова криза само пут којим ћемо се извући из инфлације! А како не веровати када кажу да на телевизији?
Протекла седмица није обележена само поскупљењима, већ нападима на Србе на Косову и Метохији. У нападу теже је повређен један млади човек, страдала је једна старија жена, лакше је повређени десетак Срба. То су само информације због којих нећете пустити сузу, бар не онако жалосно док пијете и жалите уз Тому.
Ипак, режимски медији потрудили су се да нападе на Србе доведу бар у други план, да се о њима прича, да се сазнају бројни тајни планови шиптарских терориста, да да оних који и организују изборе на којима управо ова власт која осуђује нападе и учествује.
Али решење постоји!
Света недеља и избори на Косову и Метохији и решење проблема. Да сви Срби масовно изађу на шиптарске неуставне изборе.
Као што рекосмо, логике нема. Али када Срби, како веле на режимским медијима у свету недељу прво оду на изборе, па онда нахране краву, и када у редовима чекају да се отворе биралишта,то онда нешто значи! Још када један од челника Косовског Поморавља изјави да су ови избори до сада најважнији јер ће значити формирање ЗСО, и да без Србије они на КиМ не би могли ништа, чак ни да направе бебе којих је само овог месеца у једном дану рођено чак осам. Понављам, захваљујући Србији.
Па када редом бирачи сви до једног понављају да су на изборе изашли јер верују својој држави, земунског гимназијацу из Бугојна и да се само надају у ЗСО, јер ће то значити решење свих њихових проблема.
Значи да можемо да направимо опкладу да нико, укључујући и особе на високим политичким позицијама на КиМ немају уопште појма шта је предвиђено формирањем Заједнице Српских Општина, да не говоримо о тим јадним људима који су можда за неких десетак евра издекламовали научену реченицу у вези са надом у ЗСО.
Значи да је Србе толико лако преварити, да властодржци не морају ни да се труде да смишљају нове сценарије, јер о истини више нико и не размишља, живи се као да имамо још пар живота, па овај ако утрошимо на лаж – ником ништа…Некад ћемо можда жалити. Битно је да земунски гимназијалац из Бугојна не жали, посебно не за Србијом и Косовом и Метохијом, дели и предаје, као да му је његова Босна!
О повезаности цркве и медија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Васељенска
