Најновије

РЕФОРМИСАНА ИСТОРИЈА У ШКОЛАМА: Критика новог програма наставе

Будући предавачи и историчари са нишког Филозофског факултета и Савеза студената ове образовне установе подсећају да настава утиче на формирање историјске свести, која је суштински битна за друштвену и националну свест младих код нас.

Школа (Фото: Pixabay)

Подстакнути писањем „Политике” о петицији академика Љубодрага Димића и шест наставника којом се тражи хитно укидање реформисаних програма наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама, огласили су се и студенти департмана за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Придружило им се председништво Савеза студената Филозофског факултета, на челу с председником Стефаном Николићем. У саопштењу које су доставили нашој редакцији они истичу да као студенти историје, будући професионални историчари и предавачи у просветном систему желе јавно да изразе дубоко незадовољство поменутом реформом, њеном структуром и садржајем, као и начином на који је она донета.

Нишки студенти наставу историје сматрају најзначајнијим и незаменљивим чиниоцем формирања историјске свести, која је суштински битна за друштвену и националну свест младих у земљи. Истичу да план и програм наставе историје не може да се доноси без озбиљно припремљене, темељне и свеобухватне јавне дискусије која би укључила све квалификоване и кредибилне чиниоце. Наглашавају да је то код актуелне реформе изостало. Кажу да се јавности једино предочавају појединачна, сасвим нетранспарентна и нерелевантна истраживања у облику анкета, која притом допиру до ограниченог броја грађана.

Студенти историје упозоравају да су структура и садржај саме реформе штетни по квалитет наставног процеса. Разлоге за овакву тврдњу проналазе у више чињеница формулисаних у шест тачака. У првој одмах примећују да није добро што реформисани план и програм олако и штетно одбацује вишедеценијско искуство примене хронолошко-тематског принципа наставе историје, замењујући га искључиво тематским. Кажу да је то увођење нечег потпуно новог, непровереног и непредвидивог.

„Под два” студенти критикују тематски принцип због своје захтевности, општости, хаотичне разбацаности садржаја сматрају неадекватним решењем које се не примењује ни у историјској настави на високошколским установама јер онима који тек сазнају не може да пружи јасну и потпуно разумљиву слику узрочно-последичне повезаности догађаја.

Трећа замерка студената историје је структура садржаја новообјављених уџбеника, према новом плану и програму, и више је, кажу, него недоследна логичном редоследу историјског процеса. Објашњење министарства да је наставницима дата слобода избора редоследа тема је, истичу, неадекватно јер се онда заиста поставља питање да ли је оправдано објављивати нове уџбенике. Такође, постављају и питање како ће се неискусни средњошколци, са слабо развијеним методама учења, снаћи у свему томе.

Ако је реформом дата потпуна слобода наставницима да изаберу којим ће редоследом предавати лекције, студенти онда постављају питање уједначености квалитета наставе историје на нивоу читаве државе. Пребацивање дела градива из трећег разреда гимназије друштвено-језичког смера у други разред и из седмог разреда основне школе у шести умногоме штети квалитету обраде градива раније одређеног за те разреде. Сматрају да се тиме знатно скраћује фонд часова намењених за обраду изузетно значајног средњовековног општег, али и националног историјског периода, што ће неповољно утицати на исход, то јест ђачко знање.

Студентима смета и поприлично смањивање фонда часова обавезне наставе историје у средњим стручним школама и кажу да је излишно и говорити каква се штета наноси њиховим ученицима. Нарочито, кажу, имајући у виду тенденције да им се обавезна настава историје смањи на једну школску годину или чак сведе на изборни предмет, што практично значи њено укидање у тим школама.

Нишки студенти сматрају да садашњи план и програм средњошколске историје не решава постојеће проблеме, већ их продубљује и намеће нове, нерешиве. Кажу да су вођени само једним циљем, да се реформа наставе историје осмисли опсежним, темељним и транспарентним јавним дијалогом на који позивају све оне који су део историјског научнообразовног процеса, попут самих наставника у школама.

– Јавно позивамо и остале студенте историје државних универзитета у Београду, Новом Саду и Приштини, на којима је, такође, подједнака одговорност, као и бреме будућности, да нам се са осећајем грађанске слободе придруже и свесрдно помогну у границама својих могућности. Да се наши заједнички напори многоструко умноже зарад бољитка наше професије и напретка читавог друштва, ког нема без висококвалитетне историјске свести његових грађана, за коју ћемо бити одговорни и ми – апелује више од 50 потписаних академаца на челу с председником Савеза студената Филозофског факултета у Нишу.

Прилог о Октобарској револуцији можете да погледате ОВДЕ.

Извор: Политика

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА