Пише: Сергеј Маржетски
С обзиром на то колико је званичника из Брисела подривало пословање Газпрома, стварајући све врсте препрека на путу изградње Северног тока-2, многи од нас, оправдано, проблеме Европљана доживљавају као неку врсту заслужене казне. Нажалост, све ово може утицати и на саму Русију.
Нема сумње да је Европа сама себи створила већину проблема, или боље речено, њени кратковиди политичари.
Можемо се подсетити њихове жарке жеље да пређу са дугорочних уговора о испоруци гаса са Русијом на механизам за спот трговање на берзама и то упркос чињеници да у југоисточној Азији постоји конкурентно енергетско тржиште, где су цене „плавог горива“ увек објективно веће.
Одлука да се Газпром насилно веже за испоруке путем украјинског ГТС-а, под условима изузетно неповољним за домаћег монополисту, такође је била погрешна у сваком погледу.
А како не споменути колико је европских званичника лично ометало рад руских гасовода „Северни ток“ и „Северни ток-2“. Све је то рађено паралелно са напуштањем производње угља и нуклеарне енергије у корист обновљивих „зелених“ извора енергије.
Испоставило се да је један “црни лабуд”, пандемија коронавируса, довољан да сруши овај наизглед стабилан и обећавајући систем. Цене енергије су прво пале, постављајући историјске анти-рекорде, а затим су скочиле на ненормалне нивое.
Наравно, Газпром је такође допринео енергетској кризи вештачким ограничењем обима испорука Европи како би званичници брзо решили питање сертификације и лансирања Северног тока 2. Карма? Тако изгледа. Да ли је ово поштено? Можда.
Али, нажалост, проблеми Старог света неизбежно ће утицати на саму Русију и њене становнике. Погледајмо изблиза куда све ово води.
Пре извесног времена су у Великој Британији, због абнормално високих цена електричне енергије, прве фабрике почеле да се затварају. Међутим, проблем скупог гаса и електричне енергије не погађа само Уједињено Краљевство, он је много шири и глобалнији.
Тако је у континенталној Европи гас за индустријска предузећа поскупео за 51,4% у односу на исти период претходне године, а електрична енергија за 26,4%.
Званична инфлација у прерађивачкој индустрији порасла је за 1,1% у августу и 13,4% на годишњем нивоу. Ово је приморало европске произвођаче да повећају продајне цене својих производа за 9,3%.
Како кажу, не назире се крај поскупљењу. Неки аналитичари предвиђају да ће цена 1.000 кубних метара гаса у ЕУ износити скоро 2.000 долара до краја 2021. Колико ће тада порасти укупни трошкови европске индустрије?
Зашто би Руси требало да брину због тога? Колико година су руски домаћи либерали градили такозване „економичне цеви“? Ипак, сада ће и сами морати скупо да плате инфлацију у ЕУ.
Подсетимо се да су Руси, као „полу-колонија сировина“, принуђени на увоз из иностранства.
То су, на пример, саме машине, техничка опрема, хемијски производи, аутомобили, њихове компоненте, индустријска опрема која се користи у индустрији нафте и гаса, у грађевинарству, пољопривреди итд.
Сада ће све ово још више поскупети за домаће потрошаче. Како имају мале проблеме са разликом у курсу, сада ће морати да плаћају и такозвани “порез на инфлацију” за европске енергетске проблеме.
Заменити Европу Кином? Али цене гаса су тамо чак и више него у Старом свету. Нису без разлога сви танкери за ЛНГ отишли у југоисточну Азију.
Ово је освета за наивно веровање у либералне приче о невероватно ефикасним приватним власницима, слободном тржишту које ће судити свима и о бескорисности домаће индустрије.
Русији није доовољна сопствена унутрашња инфлација, па ће сада плаћати и туђу.
Украјина напала Русе! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
