"Први пут један немачки водећи политичар одлази на место злочина", пише Франкфуртер алгемајне цајтунг о годишњици стрељања српских цивила у Крагујевцу.
На комеморацији је потпредседница Бундестага Клаудија Рот.
"Деценијама у принципе немачке спољне политике спада да политичари, приликом путовања у иностранство, посете места злочина које су починили Немци током Другог светског рата. Пад савезног канцелара Вилија Бранта на колена у Варшави 1970. најпознатији је од тих гестова, али следили су и многи други", пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Подсећа се да је немачки председник Рихард фон Вајцзекер 1987. одао пошту стотинама хиљада жртава дугогодишње опсаде Лењинграда, те да су тај град, када се опет звао Санкт Петербург, посетили и канцелари Хелмут Кол (1996) и Герхард Шредер (2001). Немачки политичари су такве гестове учинили у чешким Лидицама, у француском Орадуру, у Грчкој, Украјини, Пољској, Белорусији и Италији.
"Тамо где су некад Немци убијали, деценијама касније су немачки канцелари, министри спољних послова или председници подсетили на та убиства и замолили за опрост", пише новинар Михаел Мартенс за франкфуртски лист.
"Једна земља је пак до сада била рупа на мапи сећања: у Србији, где се 1941. између осталих одиграо масакр у Крагујевцу, комеморације су до сада одржаване без високих немачких делегација. Овог четвртка се то мења: као први од немачких водећих политичара, зелена потпредседница Бундестага Клаудија Рот долази на комеморацију жртава масакра у Крагујевцу", пише даље.
У тексту се подсећа на масовно стрељање близу три хиљаде цивила, међу којима су били и ђаци локалне гимназије.
"Српски председник се заправо надао да ће успети да подстакне савезну канцеларку Ангелу Меркел да дође у ту посету. Вучић је иза затворених врата неколико пута наговестио да би њено учешће у комеморацији могло да значи заокрет немачко-српских односа. Но та жеља, која је барем незваничним и бројним каналима прослеђена у Берлин, остала је неиспуњена", пише Мартенс.
"Зато долази Клаудија Рот. Она је додуше у Србији скоро сасвим непознато име и заступа политички правац који ауторитарни шеф државе никако не цени, али је она ипак највиша представница немачке политике која је до сада дочекана у Крагујевцу. Иницијатива је изгледа дошла од градоначелника тог града и преко председника Бундестага Волфганга Шојблеа стигла до Рот", наставља се у тексту у листу Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Наводи се да је политичарки Зелених сећање на нацистичке злочине посебно важно. Била је на разним комеморацијама, рецимо на Криту 2018. године. У ауторском тексту за београдски Блиц Клаудија Рот је у среду навела да су Балкан и Србија пречесто играли тек споредну улогу у немачкој култури сећања на Други светски рат, те да се Немачка мора суочити са историјским фактима срамоте и кривице.
"Ствар би требало да чини једноставнијом то што Србија, за разлику од рецимо Грчке, не поставља Немачкој захтеве за репарацијама", пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.
"Утолико је на први поглед чудније што никада неки канцелар, шеф дипломатије или савезни председник нису стигли до Крагујевца."
Новинар Мартенс објашњава да је СР Немачка отворила амбасаду у Београду 1951, али да су односи прекинути шест година касније кад је Југославија признала ДДР. Тако је Западна Немачка (само на Југославију и Кубу) применила такозвану Халштајнову доктрину – прекид дипломатских односа са земљама које признају Источну Немачку. Западнонемачки амбасадор се вратио у Београд тек 1968.
"Али и потом је Крагујевац остао болна тачка. Службеници немачког Министарства спољних послова су чак и претњама покушавали да спрече инострано приказивање једног југословенског филма о масакру. Деведесетих је пак Србија водила ратове против својих суседа, док је 1999. није напао НАТО уз немачко учешће – све то нису били добри предуслови за сећање и помирење."
Позив Епархије бачке прочитајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
