Врхунац тог процеса, који је почео постављањем Габријела Ескобара за специјалног изасланика за Балкан, представља недавно именовање новог амбасадора у Београду, Кристофера Хила и то у време док актуленом мандат још није истекао. Током лета именован је, наиме, и нови амбасадор САД у БиХ Мајкл Марфи, за место новог амбасадора у Приштини номинован је Џефри Ховенијер, док је, уз све то, Џејмс О`Брајен номинован је за позицију координатора за политику санкција САД.
Владимир Трапара са Института са међународну политку и привреду за Еуроњуз Србија наводи да су сви ангажовани и номиновани искусне дипломате, који јако добро познају регион.
"Рекао бих да је то део једног општег манира Бајденове администрације у спољној политици, да се на места постављају људи који су искусни у ономе што раде, почевши од највиших позиција у спољној политици па до дипломата у разним регионима", каже Трапара.
Душан Јањић из Форума за етничке односе указао је да ће Хил као амбасадор у Београду, представљати и неку врсту изазова за лидере на Западном Балкану, јер сугерише конкретнији утицај Америке.
"Дипломата је са великим искуством и на Балкану, био је специјални изасланик за све кризе на Пацифику, јако је добар преговарач, од ауторитета и добар избор. Кад погледате линију коју је Бајден поставио - Ескобар, Хил, О Брајан за санкције - биће тешко вођама на Западном Балкану", навео је Јањић.
Марко Савковић из Београдског фонда за политичку изузетност истакао је да је Хил као дечак живео у Београду, где му је отац радио у Амбасади САД као саветник, а касније је у Београду био и сарадник амбасадора.
"С обзиром на то до ког нивоа службе је стигао, да је био чак и амбасадор у Ираку, највиших позиција у Стејт департменту, нема сумње да би његово именовање и претходно искуство било јасан сигнал америчке решености да се овде нешто крупно заврши", нагласио је Савковић.
Са друге стране, Владимир Трапара наводи да не би требало очекивати да се десе велике промене након нових именовања, али да ће регион сигурно бити помно праћен од стране САД.
"Скептичан сам по питању тога да ће се направити озбиљнији искорак у бављењу САД овим простором. Сигурно је да ће регион бити помно праћен и да ће ти људи дати допринос томе. Ипак, нисам сигуран да че се трудити да реше заостала нерешена питања", рекао је Трапара.
Он истиче и да је важно на који начин се Америка бави одређеним питањима, те наводи пример активности администрације Доналда Трампа када је у питању Косово.
"Боље је и да се САД не баве решавањем питања Косова, него да то раде под знацима навода, као што су то радили Трамп и његови људи. Дошли су до Вашингтонског споразума, а сада видимо да од тога нема ништа", каже Трапара.
Ипак, Трапара закључује да ће свакако један од приоритета Баједове администрације бити поправљање сарадње са Европском унијом те да ће управо Европи препустити да се конкретније бави дешавањима на Балкану.
"Поправљање тог трансатланског партнерства са ЕУ и неким њеним најзначајнијим чланицама ће сигурно бити приоритет. То је доведено у питање за време Трампа и сада желе да се обнови. Један део тога ће бити и препуштање Европи да се бави сопственим двориштем, између осталог и Западним Балканом", закључује Трапара у изјави за Еуроњуз Србија.
Како се Русија подмладила под санкцијама, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Еуроњуз Србуја/Косово онлајн
