Српска напредна странка настала је након преображаја националисте, четничког војводе и десне руке Војислава Шешеља, Томислава Николића. Напрасно је постао европејац и заговорник Србије у Европској унији.
Пошто је увидео да је промена идеологије једини пут ка освајању власти, Николић је те 2008. схватио да је бекство од Шешеља реална прилика да приграби власт. То, међутим, није видео и тадашњи генерални секретар радикала, Александар Вучић, који је одежду напредњака навукао на себе после дугог вагања и пошто је схватио да неће бити други човек СРС.
Четири године од оснивања, напредњаци су дошли на власт, Николић је постао председник државе, а Вучић први потпредседник владе. Парадоксално, изборна победа Николића значила је уједно и његов крај у партији, а истовремено и окончање политичке каријере.
Преузимање медија и институција
С друге стране, Вучић је преузео странку и тада започео свој успон. Постао је премијер, а на послетку је налседио и Николића на месту шефа државе.
За готово деценију владавине, напредњаци су примили у своје редове многе “жуте лопове” исте оне против којих су се борили и о којима и дан данас говоре да су људи који су “годинама уништавали Србију”.
Након што су прелетање претворили у уобичајену у политичку појаву, СНС је кренуо у освајање медија, протеривање непослушних новинара са телевизија са националним фреквенцијама и претварањем готово свих новина у своје страначке билтене.
Напади и сатанизација неистомишљеника
Како би партија и Вучић додатно учврстили своју моћ, сломљене су и прегажене готово све институције у земљи, док су опозиција и мали број критичких медија сатанизовани и представљани у скуп страних плаћеника и домачих издајника.
У међувремену су избори претворени у формалност на којој се из циклуса у циклус само потврђује апослутна моћ шефа напредњака Александра Вучића.
Епилог таквог стања јесу афере које у Србији ничу као печурке, али на које нико не реагује. Недавно објављивање “Пандориних папира” и информација да је министар прелетач из редова ДС, Синиша Мали, имао офшор фирму преко које је избегавао плаћање пореза, није била повод за покретање истраге само у Србији.
Суд партије уместо судства
Истовремено, док се министар Небојша Стефановић оптужује за државни удар и прислушкивање председника, из владајуће странке стигла нам је порука да се надлежни судски органи неће бавити овим случајем, већ да ће они, иза затворених врата, решити све између себе – на партијским органима.
Током своје владавине, Српска напредна странка је наментула једноумље као једини прави гарант моћи. Свака критика се третира као покушај дестабилизације Србије, напад на државни поредак и урушавање система.
Криминализација државе
Од 2012. године до данас, “најбоља странка у новијој историји” може да се похвали и тиме да је предано радила на повезивању државних структура са криминалним групацијама, па стога често долази до забуне да ли су криминалци укључени у државне послове или су државни фукнционери уплетени у криминал.
Од Крушика, преко Јовањице, па све до клана Вељка Беливука, готово да не постоји афера која не упућује на СНС и њено руковоство, које се по правилу брани тиме да су све то напади на њиховог шефа Александра Вучића.
Српска напредна странка је данас у потпуности срасла са државом, поставши тако највећи послодавац у земљи са готово 750 хиљада чланова. Непотизам и буразерска економија, која подразумева намештање тендера, отимање приватне својине и неконтролисано трошење новца свих грађана, постали су свето правило функционисања СНС – партије која пре доласка на власт није имала ниједну некретнину, а данас их има у вредности од 224 милиона динара.
Оно што је евидентно а што признају и сами напредњаци, јесте да многи од њих живе сјајно, захваљујући странци и Александру Вучићу. Њима је свакако боље. Грађанима, тешко.
Антифа терористи прекинули богослужење! Више о томе ОВДЕ.
Извор: nova.rs
