Пише: Др Иван Пајовић
Свету ово није први пут да се сусреће са енергетским кризама. Често су оне биле повезане и са ратовима, када је повећавана тражња и потрошња енергената, јер коришћење војне технике подразумева велику потрошњу. Дешава се да су узрок и борбе које се воде за изворе енергената.
Најбаналнији разлог је несташица гаса у европским гасним складиштима услед веома хладне прошлогодишње зиме. Европске земље су потрошиле рекордне количине гаса претходне зиме па су одлучиле током лета да обнове своје залихе. Будући да то нису успеле, почетком грејне сезоне гас је постао дефицитаран и сходно томе цена је почела нагло да скаче. То је повезано још и са чињеницом да највећа количина гаса у Европу долази само из три земље: Русије, Норвешке и Алжира, што ограничава европско тржиште.
Други разлог налази се у корона-кризи. После великог застоја који је пандемија изазвала у европским привредама, започела је обнова производње која је изазвала повећање тражње за многим сировинама, што се не тиче само гаса. Оваква ситуација створила је дисбаланс у светској економији, јер многе фирме нису могле да се врате на тржишта после дуготрајног застоја. То се све дотакло и гасне сфере. Прошле године гасне компаније су се сусреле са падом тражње. Добит руског Газпрома била је у 2020. години девет пута мања у односу на 2019. годину. У 2021. години тражња гаса је почела нагло да расте и тржиште се нашло у стању велике тражње и мале понуде, што је и довело до раста цена. Због повећња цене разне сфере економије заостају једна од друге, што доводи до неравномерне тражње и поремећаја на тржишту.
Један од разлога скока цене гаса је и зелена агенда западних земаља којој је декларисани циљ снижавање зависности од тзв. фосилних горива, о чему се говори и у Русији, и у Кини. У питању је идеја о угљеничној (карбонској) неутралности, која подразумева смањење емисије угљендиоксида до нуле. Међутим, та тенденција изазвала је читав низ разних проблема, будући да алтернативни извори енергије нису стабилни. За разлику од конвенционалних, традиционалних извора енергије, алтернативни извори у многоме зависе од фактора на које човек не утиче, пре свега од метеоролошких услова. Проблем је и у томе што је у време „зелене транзиције” дошло до затварања многих извора гаса и рудника угља, и то је довело до појачане тражње за енергијом. У ситуацији када зелени извори не задовољавају потребе, па се ипак мора вратити на традиционалне, одлука између трошења угља као великог загађивача и гаса као мањег увек иде у правцу последњег. И такве одлуке иду на руку повећању потрошње гаса и његове цене.
Важан разлог за пораст цена гаса је повећана тражња на азијским тржиштима. Током овог лета нагло је повећана тражња гаса у Кини и Индији услед повећања привредне активности, па су се испоручиоци окренули на ту страну. 60 до 70% електричне енергије у овим земљама производи се углавном употребом угља, а будући да је он дефицитарна сировина, прешло се на производњу масовном употребом гаса. Ситуација у Кини се додатно пооштрава услед трговинског рата са Аустралијом, са којом су се у последњих годину дана односи веома погоршали, у склопу општег погоршања односа Кине са западним светом. Кинеске власти забраниле су увоз аустралијског угља, који има велики удео у кинеској енергетици. Оваква мера довела је до тога да су данима неки кинески градови били без струје, а индустријска предузећа морала су прећи на смањени обим рада.
Будући да је Русија главни испоручилац гаса Европи, њени проблеми такође се одражавају на висину цене гаса. Велика хаварија на изворишту и центру прераде гаса Нови Уренгој догодила се у ноћи 5. августа и умањила испоруку на гасоводу Јамал—Европа преко Белорусије за око 50%. Тржишта су одмах реаговала и цена гаса је одмах скочила, иако су мере за уклањање последица предузете пре почетка грејне сезоне. Многе земље су оптужиле Русију да намерно изазива несташицу гаса и енергетску кризу како би повећала цене, али и како би добила могућност да прикључи гасовод Северни ток 2, чији се рад упорно саботира.
Цео проблем је, поред свега реченог, појачан и шпекулацијама на берзама. Многи инвеститори, видевши да тражња гаса расте, почели су да купују разне хартије од вредности и да шпекулишу њима на берзама, да подижу цене финансијских инструмената као што су фјучерси и други финансијски деривати. И из тог разлога су се цене гаса надувале, будући да је Европска Унија одувек давала предност оваквим финансијским инструментима, због чега је и упала у такву финансијску замку.
У доба данашње кризе свет се нашао у стању великог дебаланса, што се нарочито одразило на тржиште гаса. Притом, на целу ситуацију утицало је нагло окретање западних земаља на „зелену агенду”, што се у реалности показује као преурањено, а корекција овакве очигледно погрешне одлуке огледа се у повећању коришћења гаса, самим тим и његове цене.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Прошлу колумну Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
