У образложењу измена Кривичног законика се наводи да се оне мења због „бриге о новинарима“ иако и постојећи Закон покрива заштиту новинара.
Наиме, у члану 149. став 2 се наводи: „ Казном из става 1. казниће се и ко неовлашћено спречи или омета објављивање путем медија информације од јавног значаја, или ко због објављивања такве информације или мишљења грубим вређањем или злостављањем, дрским или безобзирним понашањем значајно угрози спокојство лица које је информацију или мишљење објавило“. Запрећена казна затвора је до годину дана.
То у пракси значи да свака критика у медијима, према било ком режимском субјекту, може новинара и уредника да отера у затвор.
Вербални деликт био и код Тита, Судија: То је опасан преседан!
Судија Апелационог суда Миодраг Мајић рекао је да је код поменутог кривичног дела реч о прилично опасном проширењу поља инкриминизације, те да се на тај начин штити и мишљење о мишљењу.
– Мислим да то у нашем амбијенту, који је прилично нетолерантан према различитим мишљењима и ставовима, може бити опасан преседан и подлога злоупотребе. Поготово што је запрећена казна затвора – сматра Мајић.
Он додаје да пречесто кориговање кривичног законодавства никад није добро. Сматра и да је најспорнији део који се односи на медије и објављивање информација од јавног значаја.
– Мислим да се овде иде ка строжој кривично-правној реакцији у овом делу. Дефинитивно је тачно да је наш јавни простор све само не нека уређена област и да је начин изражавања потпуно непримерен. Међутим, увек је питање, кад посежете за кривично-правном реакцијом, шта је већа штета, а шта је већа потенцијална корист. Плашим се да је у амбијенту у ком ми живимо потенцијална штета већа ако овакво решење остане, јер ће се прилично лако доказивати да је нечији осећај угрожен, овог пута и поводом мишљења које је неко изразио – наглашава он.
Мајић подсећа да је вербални деликт био и у комунизму.
– У друштвима у којима не постоји традиција дијалога, какво је наше, врло брзо долази до тога да се мишљење подведе под деликт, можда не онако експлицитни вербални деликт, какав је био у време комунизма. Понављам, стално би требало имати на уму у каквом амбијенту се доноси таква одлука – поручује Мајић.
Удар на права и слободе
Саша Јанковић, правник који је својевремено обављао функцију заштитника грађана, за дневни лист „Нова“ каже да су предложене измене Кривичног законика у вези са слободом мишљења у Србији корак напред и истовремено два корака назад, те да их лако може злоупотребити власт.
Наиме, као новост, предлаже се кривично кажњавање грубог вређања, злостављања, дрског или безобзирног понашања у вези са пруженом информацијом од јавног значаја или мишљењем – навео је он.
– Већ је, Законом о јавном реду и миру, забрањено дрско напасти нечију слободу, имовину или чак и јавни морал, што је у реду. Али дрско мислити о нечијем мишљењу, па и мишљењу највиших државних функционера, наши су право и слобода. То се не сме ограничавати и сигуран сам да је тај предлог нова опасност по већ тешко нарушене слободе и права грађана Србије – закључује саговорник.
Нацрт закона о изменама и допунама Кривичног законика припремило је Министарство правде. На јавној расправи је од 7. октобра и трајаће до 27. 10. 2021.
Иначе, појам Јавне расправе према Закону ( и у цивилизованим државама) се потпуно разликује у односу на Србију. Јавна расправа иначе подразумева да јавност присуствује истој, али ако је организује Горан Весић и СНС картел (као пре неки дан у општини Звездара), онда јавна расправа значи да се о трошку народа доведе приватно обезбеђење које физички насреће и спречава заинтересоване грађане (и опозицију) да присуствују јавној расправи за грађане (и опозицију).
“Признавање независности Косова представљало би самопоништење српског народа”. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
