Тај механизам уведен је крајем 2020. године и омогућава ЕУ да ускрати финансирање држави чланици које Брисел види као кршење владавине права.
Нација која је тренутно на врху црне листе је Пољска, чија је конзервативна влада усвојила низ политика које ЕУ сматра неприхватљивим.
- Очекујемо да ће Европска комисија деловати на доследан начин и испунити оно што је председница фон дер Лајен изјавила током наше последње пленарне расправе о овој теми. Речи се морају претворити у дела - рекао је председник Европског парламента Давид Марија Сасоли, коментаришући поднесак.
Пољски уставни суд оценио је да су неки закони ЕУ у супротности са уставом Пољске, што многи доживљавају као велики корак ка "Полегзиту" - изласку земље уз Уније. Одлука Уставног суда Пољске могла би да има далекосежне последице по односе Варшаве са Бриселом, али и приступ ЕУ фондовима.
Суд, чији се легимитет доводи у питање јер у њему седи више судија лојалних владајућој, националистичкој Странци Закон и правда, оценио је да неки делови ЕУ споразума и судских одлука Уније нису у складу са Уставом земље и додао да институције Европске уније понекад "делују ван својих коментенција", односно да је пољски устав у неким деловима надређен европским уговорима.
Надређеност европског права над националним до сада се није доводила у питање и многи сматрају да је овај потез први корак према изласку Пољске из ЕУ-а.
Истина о спољном дугу Србије - много је горе него што вам напредњаци говоре! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг