У документу, објављеном на сајту парламента након потписивања, наводи се да ће истог дана, 3. априла 2022. бити одржани редовни избори за председника Републике и Скупштину града Београда и ванредни парламенртарни избори.
Изборе за председника Републике расписује председник Скупштине Србије 2. марта, док ће изборе за народне посланике расписати председник Србије 15. фебруара, а истог дана председник парламента расписаће изборе за одборнике београдске скупштине.
Такође, у Закону о избору народних посланика биће предвиђено да прве наредне изборе за председника Републике и посланике спроведе измењени стални састав РИК-а, који ће бројати 23 члана и 23 заменика члана.
Од тога, 17 чланова и заменика бирају се у складу са важећим прописима, а преосталих шест бира парламент, на предлог председника скупштине, који предлог упућује након консултација са опозиционим странкама, које учествују у међустраначким дијалозима.
Од тога, три ће бити изабрана на предлог странака које су учествовале у дијалогу под покровитељством представника ЕП, а три на предлог опозиције која је учествовала у дијалогу под окриљем Скупштине Србије.
Такође, прве наредне изборе за председника и парламент спровешће измењени стални састав бирачког одбора, који ће бројати четири члана и четири заменика члана, од којих се три именују у складу са важећим прописима, а једног члана и заменика именује РИК на предлог председника скупштине након консултација са опозиционим странкама које учествују у дијалогу.
Исто то правило, примениће се и на референдум и прве наредне локалне изборе.
Накнада за рад у бирачком одбору се повећава са 1.500 на 2.000 динара.
Смањен број потписа потребних за предају листа
Такође, смањен је потребан број потписа бирача потребих за предају листа, па ће тако за изборне листе странака националних мањина на парламентарних изборима бити потребно 5.000 потписа.
Законом о локалним изборима биће предвиђен принцип по којем број потписа потребан за подношење изборне листе не зависи од броја одборника већ од броја бирачаа на дан расписивања избора, што значи да се изборна листа може поднети ако је подржи најмање - 200 бирача у локалној самоуправи са до 20.000 бирача, 300 тамо где је до до 30.000 бирача, 500 тамо хде је до 50.000 бирача, 600 тамо где има до 70.000 бирача, 800 тамо где је до 100.000 бирача.
У локалним самоуправама које броје до 500.000 бирача потребно је 1.000 потписа подршке, а 3.000 тамо где је више од 500.000 бирача.
За Скупштину АП Војводине број потписа за листе на покранијинским изборима смањен је са 6.000 на 4.000, а за листе странака националних мањина са 3.000 на 2.000.
Остају на снази измене донете после ванредног стања да потписе бирача поред јавних бележника могу да оверавају и градски односно општински оверитељи.
Такође, биће основана Радна група за екстерну контролу бирачког списка, коју ће чинити представници институција, али и опозиционих странака, а Министарство државне управе ће их до сваког 10ог у месецу обавештавати о променама које су настале у претходном. Сваки члан групе има право да тражи проверу података.
Цензус остаје три одсто.
Наводи се и да у Закону о финанасирању политичких активности треба променити критеријум за расподелу средстава из јавних извора намењених за финансирање трошкова изборне кампање и то тако да се 30 досто средстава распореди у једнаким износима подносиоцима листа, а 70 одсто листама које су освојиле мандате, сразмерно броју тих мандата.
Забрана извештавања о инфрастурктурним пројектима
Такође, изменама Закона о спречавању корупције биће предвиђено да 10 дана пре дана гласања медији не могу извештавати о звачничним јавним скуповима на којима се отварају инфратсруктурни и други објекти или обележава почетак њихове изградње, ако у њима учествују јавни функционери који су и кандидати за председника, посланике или одборнике.
Министарство правде обратиће се републичком јавном тужиоцу са предлогом да у јавним тужилаштвима у време трајања избора отворе посебне уписнике и евиденције о крицивчним делима против изборних права.
Када је реч о медијима, јавни сервиси ће имати правилнике, а остали медији препоруке да поштују демократске принципе и да позивају све политичке опције да се представе, без намере да се утиче на уређивачку политику.
Предвиђа се оснивање привременог надзорног тела од 12 чланова чије ће надлежности бити праћање медија, консулатције, сачивањавање и подношење извештаја...
Ради бољег регулисања покривања изборне кампање, РЕМ ће у констулатцији са члановима надзорног тела донети Правилник за јавне сервисе у складу са препорукама ОДИХР-а и важећим прописима.
Такође, биће формирано Контролно тело међустраначког дијалога које је надлежно да прати примену овог закључка, а чиниће га предсатвници СНС, СПС, Д ЈБ, Двери, ДС С, ПОКС, СРС, Здраве Србије, Заведника, владе, МДУЛС-а, РИК-а и представника других опозиционих странака које за то покажу интерес.
Мандат тог тела биће до проглашења коначних резултата избора.
Предвиђено је и да се грађанима Србије на КиМ омогући да искористе своје изборно право и да гласају, али да се гласацње због специфичне безбедосне и политичке ситуације не може спровести као у другим деловима земље, па треба предвидети правни основ да се избори спроведу по посебној процедури, уз сарадњу са ОЕБС-ом.
Такође, у споразуму се наводи да полазећи од тога да се редовни избори за председника и Скупштину града Беоргада одржавају у првој половини 2022. године и да треба што пре да се почне са применом закључака, нема довољно времена да се приступи структуралним реформама изборног система, нити коренитим променама постојећег изборног система, јер не би могле да буду спроведене до избора.
Зато ће се након избора 2022. наставити дијалог у којем ће се расправљати о могућностима за структуралним променама изборног система и ширим реформама.
Истину о спољном дугу Србије прочитајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
