Лекари су још током лета апеловали да је потребан што већи обухват вакцинације, како бисмо ушли у мирну јесен, међутим, десило се оно што су и превиђали ако се не будемо вакцинисали.
Према речима наших стручњака, и клиничара из болница широм Србије, ово је талас претежно невакцинисаних, и у питању је радно активно становништво, наравно има и старијих са коморбидитетима. Такође, деца се заражавају, што указује да је вакцинација неопходна и млађој полулацији.
Ако се осврнемо на минули период, 1. септембра имали смо 3.346 позитивних, од тестираних 17.037, већ за 15 дана забележили смо скок на 7.628 заражених, од 26.008 тестираних. Спорадично је долазило до пада у данима викенда, када је уједно било и мање тестираних. Већ 1.октобра, од 22.715 тетсираних имамо 7.271 , а 15. октобра 6.424, од 21.545 тестираних. Према последњим подацима имамо 6.697 новозаражених, од 23.474 тестираних. Преминуле су 63 особе, а на респираторима је 275 пацијената.
Епидемиолог и члан Кризног штаба проф.др Бранислав Тиодоровић на питање да ли у скорије време можемо очекивати пад бројки, каже да је потребно време али и лична одговорност, како према мерама које се доносе, тако и према вакцинацији.
- Бројке неће пасти још увек. Ово се усталило већ неко време. Када је обољевање у питању, у неких 80 одсто случајева су млади људи од неких 18 или 19 година, па до 40. Када говоримо о хоспитализацији, ту имамо између 30 и 55 година највише. То нам говори да је у питању становништво које ради и циркулише, али такође међу њима има и највише оних који се нису вакцинисали, каже професор Тидоровић.
Више од 90 одсто хоспитализованих нису вакцнисани
Како је надавно испричао пуковник др Иво Удовичић, директор ВМЦ Карабурма „никада није било теже него у овом таласу,“ пацијенти долазе са тешком клиничком сликом, захтевају одмах висок проток кисеоника.
-Сада имамо све више млађих људи, то су они млађи од 50 година, углавном невакцинисани. Пацијенти долазе са тешком клиничком сликом, захтевају одмах висок проток кисеоника. Много пацијената захтева одмах јединицу интензивне неге, јер много њих заврши на респираторима или на неком од облика респираторне подршке. У овом таласу имамо све више млађих људи који завршавају у јединици интензивне неге. Примера ради, сви који су завршили у јединицама интензивне неге имају мање од 50 година и сви су невакцинисани, испричао је недавно др Удовичић.
Како је објаснио, млади гојазни људи су најугроженија категорија.
-Рекао бих да је то већи ризик него шећерна болест, или хипертензија и све остало. Млади гојазни који добију упалу плућа са њима је велика борба да преживе. Доста је било таквих пацијената, објаснио је тада.
И деца нису поштеђена у овом таласу
Све је више деце заражене вирусом корона у новом таласу епидемије. Ковид код најмлађих пролази углавном са блажом клиничком сликом, али педијатри упозоравају да у великом броју инфицираних увек има и оних код којих се болест закомпликује.
Тренутно се у Дечјој клиници КБЦ Драгиша Мишовић лечи 32 деце од ковида, а међу њима највише је беба и тинејџера. Посебно забрињава што је, према подацима од јуче, шесторо деце на респиратору – четворо у Институту за мајку и дете и двоје у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. У претходним таласима најмлађи нису имали тако тешку клиничку слику, пише Еуроњуз.
Аларм за узбуну је и то што најмлађу који су завршили на респиратору углавном нису имали никакве удружене болести. На респиратору је и дечак који је гојазан. Лекари су од раније упозоравали да је гојазност код деце и одраслих један од фактора ризика да се појави тежи облик ковида. Због тога су апеловали да они треба међу првима да се вакцинишу (деца старија од 12 година). У Домовима здравља кажу да је вишеструко увећан број деце која се сада јављају на преглед са сумњом на ковид у односу на претходне таласе.
Ствара се антисрпска коалиција. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
