„Нова“ је покушала да поброји све што је у последњих 365 дана било у фокусу Владе, што се претворило у прави правцати списак штете по грађане Србије. Овако то изгледа:
Корона криза
Начин на који је Влада управљала епидемијским током у Србији је био погибељан за грађане. Другачје се не могу квалификовати резултати који кажу да је Србија ове недеље постала држава са највећим бројем хоспитализованих грађана у свету, једно време је била у светском врху по броју умирања, чланови Кризног штаба сада отворено говоре о неслагањима са политичарима и лажним бројкама умрлих од короне.
Све што је Влада добро урадила са набавком вакцина – а факат је да је Србија међу првима имала бесплатна цепива од различити произвођача – упропастила је комбинацијом отвореног лагања јавности, одбацивањем критике, полагањем оружја пред антиваксерима.
Последња у низу грешака тиче се ковид-пропусница, односно готово невероватне одлуке да се оне примењују само у периоду од 22 часа до једног часа после поноћи, само у угоститељским и сличним објектима. Каква је та одлука – таква је и цела политика Владе у пандемији.
„Рио Тинто“
Србија је предата „дивљем капитализму“ инвеститора и са истока („Линглонг“ пре свега) и са запада („Рио Тинто“). У овом мандату Ане Брнабић посебно је разобличена фарса око пројекта „Јадар“, у ком се фингира јавна расправа, премда је иза кулиса одлука о експлоатацији литијума у Западној Србији очигледно већ донета.
То, између осталог, открива и документ Европске комисије који је „Нова“ објавила у јучерашњем издању, а у ком се види да је председник Вучић већ обећао политичку подршку пројекту.
Џаба је онда раније ове године најављивао референдум, и џаба министарка Михајловић и јуче поручује „одлучиваће грађани“: агенда је већ договорена. „Рио Тинто“ у једном од докумената који смо објавили чак наводи и јасну динамику пројекта, према којој би радови требало да крену већ након априлских избора.
Уосталом, и „Путеви Србије“ још у децембру 2020. дали су дозволу за почетак израде приступних путева до рудника.
Уништавање полиције
Оно што ова Влада представља као сузбијање криминала претворило се последњих недеља у чишћење неподобних кадрова у полицији и владајућој странци.
То што СНС чисти своје редове мање је битно – у питању је унутарстраначки сукоб; али тиха ликвидација истакнутих и одликованих кадрова у полицији – читај Слободана Миленковића, инспектора који је „открио“ „Јовањицу“ – јасан је сигнал у ком правцу ће ићи борба против организованог криминала.
И није само Миленковић (коме прети најмање премештање из Одељења за борбу против наркотика) на удару: директор полиције Ребић брже-боље је побегао у пензију, а суђење за „Јовањицу“ никако да почне. То је слика институционалне борбе против организованог криминала у Србији.
У раљама мафије
То је и контекст хапшења организоване криминалне групе формиране око Вељка Беливука и Марка Миљковића. Позитиван потез, без сумње, био је склонити са улице групу убица и дилера која је престоницу терорисала неколико година уназад.
Зашто је истрага против групе ограничена на непуне две године деловања – непознато је. Зашто не постоји ни назнака одговорности државе и појединаца који су групи помагали – такође је нејасно.
Кола се, изгледа, ломе на двојици полицајаца, једној државној секретарки и министру Стефановићу – који није ни саслушан у поступку. Ужасавајући искази Беливука и Миљковића о контактима са министром Вулином, шефом Извршног одбора СНС Глишићем и лично Вучићем нису испитивани.
Загађење
Београд ће и ове грејне сезоне бити међу најзагађенијим градовима на планети, уз раме са Лахором, Раком и Калкутом. На загађење од октобра до марта смо навикли – Влада није ни почела да елиминише индивидуална ложишта која представљају највећи проблем престонице.
Али, велики пожар у Винчи током летњих месеци је дефинитивно новитет. Прво, нико од надлежних данима није хтео ни да призна да гори; потом, готово месец дана је гашен; на крају, елиминисани су мерни апарати којима би се могао проценити ниво загађења.
То је илустрација озбиљности приступа овом проблему. Главни загађивачи и даље су ТЕНТ, Железара, Бор и без радикалних промена биће нам буквално камен о врату у процесу придруживања ЕУ.
Вербални деликт, батинаши, закон о водама
Макар су три предлога закона која су потекла из Владе Ане Брнабић ове године била и више него сумњива. Најпре, Закон о водама, којим је требало дозволити предавање обале приватним лицима и предузећима директном погодбом, чиме би се и градови изложили ризику од поплава, а била би озакоњена и девастација приобаља – која је већ на делу у Београду.
Закон је, након интервенције председника, повучен. Слична песма је била и са изменама Закона о полицију, у којима су се налазили многобројни новитети, попут дозвољавања формирања паралелних полицијских јединица. Закон је поново повукао председник. Коначно, изменама Кривичног законика предложено је враћање неке врсте „вербалног деликта“.
Истина о спољном дугу Србије - много је горе него што вам напредњаци говоре! Више о томе ОВДЕ.
Извор: nova.rs
