Плаво слово „Ф”, један од заштитних знакова Силицијумске долине, полако одлази у историју, уступајући место новом логотипу, стилизованом математичком симболу за бесконачност, налик переци. Да ли је Марк Закерберг само визионар који хоће да човечанство све зависније од онлајн живота катапултира у нови „метаверзум”, или опсенар који покушава да прода „виртуелни рај” како би спасао бројним скандалима нарушени углед најпознатије друштвене мреже на свету?
Компанија „Фејсбук”, која се налази на удару критика и истрага због ширења дезинформација и подстицања мржње, убудуће ће се звати „Мета”. Под новим називом компаније и даље ће радити три познате фирме: „Фејсбук, „Инстаграм” и „Воцап”.
„Тренутно је наш бренд толико чврсто повезан с једним производом да никако не може представљати све оно што радимо данас, а камоли у будућности”, поручио је у деведесетоминутном обраћању јавности извршни директор „Фејсбука”.
На осмом годишњем „Конекту”, догађају који је „Фејсбук” преносио уживо, представљене су најновије иновације које комбинују виртуелну и проширену реалност. Низом видео-прилога дочарана је нова визија метаверзума, која ће омогућити не само слање холограмских слика, већ и рад у виртуелним канцеларијама, сусрет с пријатељима и родбином у потпуно новој, измењеној реалности.
Метаверзум је кованица коју је лансирао научнофантастични писац Нил Стивенсон у роману „Лавина” 1992. године. Реч је о појму који се односи на виртуелне светове доступне великом броју људи.
Ново искуство Закерберг је описао као „виртуелна окружења”, у која ће корисник моћи да уђе, уместо да, као до сада, само посматра преко екрана. Биће то, како каже, свет бескрајних, међусобно повезаних виртуелних заједница, где се људи могу састајати, радити и играти служећи се различитим уређајима и помагалима.
Да би се овај амбициозни технолошки подухват постепено остварио у наредних пет година, „Фејсбук” је већ најавио да ће у Европској унији запослити 10.000 висококвалификованих стручњака како би помогли изградњи метаверзума.
„Метаверзум ће имати потенцијал да помогне стварању нових креативних, друштвених и економских прилика. А Европљани ће га обликовати од самог почетка”, објаснио је Николас Клег, „Фејсбуков” потпредседник за глобалну политику и комуникације.
Према оцени Викторије Петрок, аналитичарке која прати технологије у развоју, метаверзум ће укључивати и куповину друштвене мреже: „Реч је о еволуцији у повезивању, где ће се све ове ствари почети спајати у једном паралелном универзуму, тако да живите виртуелни живот на исти начин како живите свој физички живот”, рекла Петрокова за АП.
Али нису сви одушевљени Закерберговим дигиталним визијама. Аналитичар за праћење тродимензионалних технологија у фирми „Гартнер” Тонг Нгајен истиче да је „тешко дефинисати нешто што још није ни креирано”.
Критичари ове друштвене платформе сматрају да је лансирање пројекта метаверзум заправо кризни пи-ар с циљем да се пажња јавности одвуче на другу страну и да преименована компанија због тога лако може поновити исте грешке.
Да ли је „Мета” само појас за спасавање „Фејсбука”?
„Чињеница да је Закерберг усмерио свој нишан према такозваном метаверзуму у време док се друштва широм света боре да ублаже штету које су произвеле његове платформе само показује колико ’Фејсбук’ није у контакту са стварним људима”, каже за „Гардијан” Имран Ахмед, извршни директор Центра за сузбијање дигиталне мржње.
У низу процурелих докумената, познатим као „Фејсбук папири”, али и сведочењем узбуњивачице Френсиз Хоген, откривене су тајне о томе како је овом технолошком гиганту далеко важнији профит од јавног здравља људи. Бивша менаџерка „Фејсбука” каже да је била шокирана кад је чула да фирма у метаверзум улаже 10 милијарди долара, док је њено одељење за безбедност добило само пет.
А открића да Закербергове друштвене мреже свесно шире дезинформације и мржњу, али и подстичу насиље, довело је „Фејсбук” на својеврсни стуб срама и покретања конгресних саслушања и контроле регулаторних тела. Због почетка истраге о пословању компанија је поручила запосленима да чувају интерна документа и комуникацију од 2016. године.
Ребрендирања корпорација су ретка. Промени имена прибегава се како би се сигнализирала структурна реорганизација компаније или да се фирма одмакне од токсичне репутације и повезивања с негативном прошлошћу. „Гугл” се 2015. реструктуирао у нову матичну компанију „Алфабет”. Дувански гигант „Филип Морис” je 2001. најавио да ће се преименовати у „Алтрија групу” након неколико година током којих је репутација фирме угрожена због великих трошкова у споровима у вези са утицајем цигарета на здравље пушача.
Потпредседник „Фејсбука” Николас Клег одбацио је сва поређења с другим компанијама, назвавши их „изузетно погрешним”.
Шта ће Ангела Меркел радити након одласка, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
