Сједињене Државе морају да се помире са реалношћу да више не уживају „војни примат“ у западном Пацифику и да се суоче са „ружном“ реалношћу да могу изгубити војни сукоб са Кином око Тајвана, каже Грејем Алисон, професорка на Харвард Кенеди Скул.
У чланку за Нешенел Интерест, Алисон је указала на недавне анализе о могућности рата око Тајвана од стране бројних виших садашњих и бивших званичника, укључујући бившег заменика председавајућег заједничког шефа Џејмса Винефелда и бившег директора ЦИА Мајкла Морела, који је недавно закључио да би кинеска војска могла да изведе готов чин на Тајвану пре него што је Вашингтон уопште окупио своје снаге.
Пуковник Боб Ворк, бивши заменик министра одбране за време Барака Обаме и Џоа Бајдена, изразио је још већи песимизам, рекавши јавно (Аллисонова парафразира) да је „у најреалистичнијим ратним играма Пентагон био у стању да осмисли симулацију рата над Тајваном, резултат је осамнаест до нула. А осамнаестица није тим САД.”
Разлози за то су двоструки, сматра Алисон. Први, као што је бивши министар одбране Џим Матис рекао у својој Стратегији националне одбране из 2018., јесте да САД више не уживају своју постхладноратовску „доминантну супериорност у сваком оперативном домену“, укључујући способност да „генерално распореде своје снаге када ми желели, састављамо их где желимо и радимо како желимо. Данас је сваки домен споран – ваздух, земља, море, свемир и сајбер простор.
Други, примећује Алисон, односи се на радикални напредак Кине у њеним способностима против приступа/одбијања подручја (А2/АД) – које се састоје од свега, од противбродских и противваздушних ракетних система до балистичких и крстарећих ракета великог домета, електронског ратовања и авиона пресретача. „Године 2000. системи А2/АД помоћу којих је Кина могла да спречи америчке војне снаге да делују по својој вољи – био је само акроним Народне ослободилачке армије (ПЛА) на графикону брифинга. Данас кинески А2/АД оперативни домет обухвата Први ланац острва, укључујући Тајван и јапанска острва Рјуку“, написао је научник.
Алисон је нагласила да „разлог за суочавање са ружном стварношћу није саветовање дефетизма“ и тврди да постоји „много ствари“ које Тајван може да уради да појача своју безбедност, као што је окруживање острва паметним минама. И САД би могле да користе „асиметричне системе“ да „повећају трошкове и ризике“ кинеског напада на Тајван.
Међутим, најбоља ствар коју би Вашингтон могао да уради, према научнику, јесте да тежи стварању дипломатског решења сличног политици стратешке двосмислености Ричарда Никсона и Џимија Картера из 1970-их у односу на Тајван. „У овом озбиљном новом свету, најхитнији и најтежи међународни изазов за председника Бајдена и његов тим је да направе аналог из двадесет првог века који ће овај мир продужити за још пола века“, закључила је Алисон.
Алисонино упозорење долази усред сталног загревања тензија између Пекинга и Вашингтона због Тајвана. Раније ове недеље, тајвански председник Цаи Инг-вен је јавно признао присуство америчких трупа на територији Тајвана у сврху обуке, потврдивши раније медијске извештаје да је „мали број“ америчких снага био присутан на острву више од годину дана – директно кршење америчко-кинеских споразума потписаних приликом успостављања дипломатских односа између две земље.
Прошле недеље, амерички председник Џо Бајден рекао је градској скупштини ЦНН-а да су САД „посвећене“ одбрани Тајвана и упозорио америчке противнике да „не праве озбиљну грешку“, хвалећи се да Америка поседује „најмоћнију војску у историји“.
Пекинг је осудио Бајдена због ових примедби, поновивши да је Тајван „неотуђиви део кинеске територије“ и упозоривши да је Кина спремна да уђе у рат како би спречила губитак острва.
Раније овог месеца, кинески председник Си Ђинпинг обећао је да ће до поновног уједињења Тајвана са Кином „дефинитивно“ доћи, истичући да је „постизање поновног уједињења домовине мирним путем“ „највише у складу са општим интересима кинеске нације“. , укључујући наше сународнике на Тајвану.”
Тајван, који себе званично назива 'Републиком Кином', одвојио се од копна 1949. након победе комуниста у кинеском грађанском рату. Две 'Кине' провеле су деценије препирући се око тога која је од њих права Кина. Уједињене нације су признале НР Кину као једину легалну Кину 1971, а Сједињене Државе су пристале да признају Народну Републику као такву 1979.
Током 1980-их и 1990-их, дугогодишња владајућа партија Тајвана – националистички Куоминтанг, иста политичка снага која се борила против Тензије између САД и Кине око Тајвана, које су већ појачане за време Доналда Трампа захваљујући америчким патролама „слободе пловидбе“ кроз Тајвански мореуз и продаји оружја Тајпеју, ескалирали су до нових максимума под Џоомпокушају да ојачају дипломатске и војне везе.
комунисти у грађанском рату, радили на побољшању односа са НР Кином, успостављању економских веза и јачању неформалних дипломатских веза. Куоминтанг је изразио сагласност са идејом о коначном мирном уједињењу са копном по принципу „једна земља, два система“. Међутим, од доласка на власт 2016. године, Цајева Демократска прогресивна партија је изразила непријатељство према идеји поновног уједињења и интензивно је лобирала у САД да покушају да ојачају дипломатске и војне везе.
Вашингтон жели да повуче непримерен потез, али Москва има спреман одговор! Више о томе ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
