Пише: Иван Пајовић
Ова тема не произилази само из речи руских, већ и неких западних политичара. Председник Путин је једном исказао своју забринутост за будућност ових региона речима: „Уколико у најближој будућности не предузмемо практичне кораке за развој Далеког истока, у току неколико деценија његово ће становништво говорити кинески, јапански и корејски језик”.
Општепозната је чињеница да је Кина најнасељенија земља на свету са становништвом од 1.386.000.000 људи, које се и даље увећава. Имајући то у виду, Далеки исток и Сибир, који су веома слабо насељени (око 20 милиона становника), а пребогати природним ресурсима, чине се као идеалан простор за ширење кинеског становништва и политичког утицаја.
И заиста, у последњих неколико деценија Кинези су то и почели да чине. Интересантно је да они имају више различитих историјских разлога и оправдања за насељавање одређених простора, будући да сматрају како је Русија више пута у прошлости отимала кинеске територије. Например, по Ајгунском договору из 1858. године и Пекиншком споразуму из 1860. године Кина је предала велике територије Далеког истока Русији, углавном у Манџурији. Кинеска страна и данас сматра те споразуме неправедним и незаконитим, спроведеним присилом. Уз то, Русија је подржавала монголски сепаратизам, који је откинуо велике делове кинеске државне територије, од којих је већина формирана као независна Монголија, а Тува је постала део Русије, данас у својству федералне јединице.
Кина је углавном најнасељенија на југоистоку своје територије, док је огроман простор на западу земље веома слабо насељен. Из тог разлога отпада претпоставка да је Кинеза превише на њиховој земљи и да им је потребан нови простор за демографску експанзију. Уз то, управо запад Кине је богат рудним богатствима, па стога кинеска влада стимулише пресељење становништва на запад земље и направила је низ програма у ту сврху.
Претпоставља се да су Далеки исток и Сибир потребни Кини због неопходних природних ресурса и економског раста. Кина се развија невиђено брзим темпом и очекује се да ускоро постане прва економија света. Управо из тог разлога сматра се да Кина жели тамошње залихе нафте, гаса и дрвета. И заиста, многе кинеске фирме су ангажоване на сечи тамошњих шума, а све по допуштењу руских власти. Уз то, кинеске фирме се баве и експлоатацијом многих других природних ресурса. У исто време Кина спроводи сличну политику у односу на друге земље-суседе у региону. Кинески капитал направио је огроман продор у правцу југоистока Азије, који је за њу постао главни приоритет. Кина је иначе у последње време постала највећи извозник капитала и инвестира чак и у веома ризичну Африку, где земље Запада, а нарочито Америка, не желе превише да се уплићу. Због експанзивног раста економије, кинески инвеститори су непрекидно у тражењу нових тржишта. Упркос томе, тешко је поверовати да су им Далеки исток и Сибир у овом моменту главни задатак.
Говори се и о могућности војног преузимања ових територија. Кина у последње време активно повећава оружане снаге и спроводи њихове вежбе. Упркос томе, по питању наоружавања она и даље заостаје иза светског лидера – Америке и сада заузима друго место по расходима намењеним војсци. Русија, традиционално милитаристичка земља, поседује прилично напредно и савремено конвенционално наоружање, а што је најважније – има највеће залихе нуклеарног оружја на свету, што јој пружа сигурност у односу на евентуалне агресивне поступке других земаља. Треба имати у виду да Кина има територијалне претензије практично према свим својим суседима и да је имала више пограничних инцидената и сукоба, например са бившим СССР 1969. године упадом кинеза на Даманско острво и инцидент са Вијетнамом 1979. године.
Као опасност сматра се и мирна експанзија, то јест могуће постепено масовно пресељење кинеског становништва. Према званичној статистици, Кинеза у Русији има јако мало, тек пар десетина хиљада. Ипак, медији и разне институције тврде да тамо живи чак неколико милиона Кинеза. Опасност од насељавања Кинеза долази и од руског законодавства, које одређује да при значајном броју одређеног етноса у неком региону, тај етнос има право на сопствено политичко деловање, удруживање и представљање у оквиру руског система власти и тако може утицати на политички живот земље.
Експанзија се спроводи и преко инвестиција. Кинески предузетници масовно пословно преузимају градска подручја Сибира и Далеког истока и уједно доводе своју радну снагу, заобилазећи руско становништво. Док у Америци постоји закон под називом „Exon-Florio Provision” који допушта америчком председнику да зауставља и блокира стране инвестиције или преузимање неке америчке компаније од стране страног фактора у сврху заштите америчке националне безбедности, у Русији никакав сличан закон не постоји.
Упркос најпесимистичнијим прогнозама о броју Кинеза на истоку Русије, треба имати у виду да је кинеска дијаспора у многим земљама иначе веома бројна, многомилионска, нарочито у азијском региону. На пример, у Тајланду Кинеза има чак девет милиона, а у Малезији око 6,5 милиона. Очигледно је да се кинеске демографске најезде више требају плашити земље Југоисточне Азије него Русија.
Када се све сагледа, чини се да кинеско преузимање руског далеког истока за сада није приоритет на њиховом дневном реду. Упркос томе, Русија би морала да овим својим регионима посвети много већу пажњу и у смислу безбедности, и у смислу поправљања веома лоше демографије.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Београд и Бањалука у врху приоритета Москве! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
