Миливојевић за Танјуг каже да је то уступак оној струји која се за то залаже на челу са Вишеградском групом, Аустријом и још неким земљама међутим, додаје, то се на неки начин релативизује са условима за проширење и одсуством било каквог датума и било које референце на рокове.
„Даје се приоритет реформама, при чему је приступ реформама и потреба за њима још више заоштрена него раније и поставља се питање капацитета ЕУ да прима нове чланице”, казао је Миливојевић.
То што се у Декларацији спомиње европска перспектива земљама региона, Миливојевић оцењује као стандардну формулу која нема садржаја.
„Понављање те стандардне формуле бојим се да има мало смисла уколико нема конкретних захтева и има наоштрену идеолошку димензију - инсистирање да земље кандидати и оне које желе да приступе имају у виду оно што су вредности ЕУ са тежиштем на људским правима, владавини права, демократским институцијама, слободи штампе, а то што је наглашено показује већински однос према неким земљама чланицама за које се сматра да одударају од тих вредности, Мађарској и Пољској конкретно”, казао је он.
Миливојевић примећује и да су наглашене реформе које обавезују земље кандидате и каже да то представља пуну афирмацију ЕУ у региону.
Каже и да постоји обавезивање земаља да на сваки начин - у дискусијама, јавним наступима дају до знања да је ЕУ приоритетни донатор и субјекат који делује на овим просторима.
„То је обавеза која се поклапа и са обавезом око усаглашавања спољне и безбедносне политике и када смо ми у питању то може да се односи директно на односе са Русијом и Кином”, каже.
Оно што Миливојевић види као главну поруку Декларације јесте да ЕУ има одређених проблема везаних за политку проширења и да је један од главних приоритета Уније решавање унутрашњих ствари, односно сређивање ствари у самој Унији.
„Нама је порука да искористимо максимално економски део - 30 милијарди које су наменили, са девет милијарди гранта. То је важно искористити и то у функцију сопственог развоја и решавања сопствених, социоекономских и других проблема, стварању услова и елемената за приступање ако га буде једног дана. Порука је и да јачамо конкурентност и у тржишном и економском смислу, али и да треба афирмисати регионалну сарадњу овако како смо почели преко 'Отвореног Балкана'“, навео је.
Миливојевић још каже да је земљама региона на овај начин поручено да јачају своје односе, решавају отворена питања између себе, па ако буде и када буде проширења да будемо ту.
Такође, поручено је и да све оно што је добро у ЕУ, због чега нам Унија и јесте циљ, да уграђујемо независно од тога да ли ће и када ће проширења бити.
„Али, сада је потпуно јасно да улазимо у један период стављања проширења по страни и инсистирања на питањима која су у овом тренутку за ЕУ приоритетна - унутрашња ситуација и позиција на глобалном плану и везано за питања спољне политике и безбедности у региону”, казао је.
Примећује да се у Декларацији спомиње и зелена агенда, климатске промене, мигранстка питања, Авганистан..., односно све што је актуелно.
Оно што види као интересантно је и афирмација Берлинског процеса и то на директан начин на регионалном тржишту.
„Они желе да нагласе интерес за овај регион, али у одсуству политике проширења на нама је да одређујемо своје интересе и понашамо се у складу са тим”, закључио је Миливојевић.
Како је Путин спасио Украјину, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика/Танјуг
