Пише: Иван Пајовић
Последњих година постало је уобичајено мислити да се Кина служи само економским видовима принуде, да су јој главно оружје новац и савремене технологије. Примера за то је мноштво. Аустралија је изгубила десетине уговора о испоруци кинеских прехрамбених производа због донете резолуције која подржава истрагу о пореклу епидемије корона-вируса. Јужна Кореја је изгубила кинеске туристе због размештања америчких противавионских система на својој територији. Украјина умало да изгуби испоруку кинеских вакцина против корона-вируса због осуде репресије кинеске државе против Ујгура…
Амерички председник Џозеф Бајден је не једном истакао да не жели нови хладни рат и поновно дељење света на блокове. За Белу кућу до сада је Пекинг представљао искључиво економски, а не војни изазов. Недавни сусрет у Цириху кинеских и америчких дипломата чак је довео и до зближавања ставова по питању конкуренције између две земље. Међутим, чини се као да је Пекинг, по старом, играо лукаву улогу.
У последњих пола године ситуација у Кини је почела да се драстично мења. Званични кинески подаци говоре да се економски раст ове земље у овом периоду успорио чак 50%. У првом кварталу ове године раст је мерен са око 8%, али се он до периода јул-септембар успорио до 4,9% и процењује се да ће се тај пад продужити. За то постоји много разлога, почевши од проблема са електричном енергијом и успоравањем производње, до кризе у грађевинском сектору, који представља нарочити шок за кинеску економију. Прво се обрушила највећа грађевинска компанија у Кини Еvergrande када није могла да испуни своје финансијске обавезе у висини од око 300 милијарди долара. Али то је био само почетак, јер је ова корпорација само изазвала домино-ефекат, па су банкрот најавиле још три велике кинеске грађевинске компаније. Упркос томе што се умешала држава, цела ситуација довешће до краха пре или касније.
Упркос свему, Кина се одлучила да уђе у трку наоружавања са САД. Извори америчких обавештајних служби извештавају да је Кина извршила тестирање хиперзвучне ракете која може бити наоружана нуклеарном бојевом главом. Ова ракете је, како се извештава, пролетела кроз нискоорбитални простор облетевши целу Земљу и спустила се на малу висину како би погодила циљ. Иако према датим подацима ракета није погодила циљ, то је изазвало праву узбуну у Вашингтону, који се није надао да Кина може толико напредовати у технологији хиперзвучног оружја и који схвата да је ова ситуација директна претња за САД. Стручњаци тврде да Кина може нанети ракетни удар преко Антарктика, са јужне стране, која је потпуно незаштићена системима противракетне одбране. Америка се за такав сценарио није припремала. Додатни проблем представља то што Кина није оптерећена никаквим уговором о ограничавању нуклеарног и ракетног наоружања, па може чинити шта јој је воља. У Пекингу нису одмах реаговали на тврдње из Вашингтона, али су нешто касније изјавили да није у питању ракета, већ космички брод, али то није у складу са виђеним на војној изложби у Пекингу, где су представљене платформе управо за такве врсте ракета. Реакција Кине је уследила после америчке објаве о тестирању својих хиперзвучних ракета домета око 2800 км, заказаном за наредних годину ипо дана и за које се очекује да ће бити уведене у наоружање до краја 2023. године.
Ситуација изгледа као из времена почетка Хладног рата између САД и СССР средином прошлог века. Осим тестирања ракета, Кина све чешће прети Тајвану и унапређује свој космички програм. Са друге стране, САД наоружавају Аустралију новим типом нуклеарних подморница које ће имати задатак патроле у непосредној близини кинеских морских обала. Колико све личи на ситуацију из доба Хладног рата говори и податак да је Америка последњи пут са неком земљом делила нуклеарну технологију 1958. године, када је поклонила тајну атомских мотора за подморнице Великој Британији у циљу стварања равнотеже са Совјетским Савезом.
Може се констатовати да су поред жестоке конкуренције у области економије и технологије обе стране, и Кина, и САД, прешле и на трку у наоружавању, а тестови хиперзвучних ракета могу бити само њен почетак.
Искуства говоре да уколико се хладни рат не заустави, из њега може као победник изаћи само једна страна.
Која ће то страна бити?
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Остале колумне др Ивана Пајовића погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
