Пише: Миодраг Зарковић, аутор емисије “Да вас чујем” на Хелм Касту
Још једном: предлог закона. Не закон, не референдум, него - предлог закона о референдуму. То је питање са којег Вучићеви режимски медији одвлаче пажњу, тако што је усмеравају ка крајње небитном Младићевом муралу. Разлог одвлачења пажње је тај што режим спрема промену Устава, која ће му омогућити коначну велеиздају Космета.
То кажу мудри познаваоци медијских прилика, али и Вучићевих скривених намера, које им никада не промичу, јер они - познаваоци - никад не греше, а ко сумња у њих, тај мора да је удбаш.
Е сад, Вучић није скретао пажњу јавности са Бриселског споразума. Уговарао га је, спроводио, потврђивао и допуњавао, све пред нашим очима, у ударним вестима ”Дневника”. Штавише, проглашавао га је за велику победу. Марко Ђурић је чак био утврдио и резултат од 5:0. Пажња није скретана ни са прошлогодишњег Вашингтонског споразума, па ни са срамотног начина на који је исти потписан. Да ли се пажња јавности скретала када је постављана граница према КиМ? Када су ван закона стављене српске регистарске таблице? Када су Срби са севера пушкама и уценама терани да гласају на шиптарским изборима?
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 9, 2021
Није. Ни у једној од набројаних прилика Вучићев режим није се ни трудио да скреће пажњу, него је незапамћену велеиздају спроводио без икаквог прикривања. И без скоро икаквог отпора.
Али је режиму зато сада, да би влада прогурала предлог закона о референдуму, било неопходно да залуђује јавност извесним НВО бабама и неким муралом неког тамо Ратка Младића.
Кажу они, који никад не греше.
То онда значи да би, да није било замајавања са Младићевим муралом, Србија данас била на ногама! Да јој није скренуо пажњу, српска јавност би колико данас већ јуришала на Председништво и оданде истеривала одвлачитеља пажње. Јер такви смо, ми ововековни Срби: не допуштамо да се ико поиграва са нашом државом и нашим националним интересима, над чијом одбраном непрестано бдимо.
Осим кад нам неко одвуче пажњу.
Биће да смо само зато и дозволили да нам на грбачу својевремено заседне Борис Тадић, чији је режим успоставио обичај стављања свих државних полуга у сврху велеиздаје. Мора да нам је и тада неко ”скренуо пажњу”. Исто као и када је Тадићев режим замењен једнако погубним, ако не и штетнијим, Вучићевим. Да нам тада нису скренули пажњу, не би никада овом земљом владали подлаци попут Тадића и Вучића, већ бисмо на руководеће положаје гласали искључиво одговорне и пожртвоване кадрове.
Никако, иначе, да створимо такве кадрове. Не зна се да ли су националним интересима мање посвећени они окупљени око власти, или они подељени у неколико опозиционих колона. Просто се не зна да ли ”европски пут” и ”стране инвестиције” већу подршку имају у скупштинским клупама или на антирежимским трибинама. Али они су такви зато што је, кад су прављени калупи за политичаре, нама - скретана пажња!
Шта би друго могло да буде!
Пажњу нам, дабоме, одвлаче медији. Сви лажљиви, не зна се ко је гори. Нема на српском новинарском небу иједног гласила које држи до националног достојанства. Али наравно да за такво стање нисмо ми криви. Створили бисмо ми такав медиј. Погледајте само колико смо пара потрошили на странке, покрете, иницијативе... Па наравно да смо могли да направимо и један родољубив медиј. Али нисмо, јер нам је, јашта, скретана пажња!
Дакле: власт нам је велеиздајничка; опозиција нам је велеиздајничка; привредна елита нам је састављена од самих проданих душа; друштвену елиту махом чине људи који презиру нашу нацију; режимска гласила по васцели дан дувају у тикву велеиздајничком режиму; антирежимска гласила по васцели дан спроводе агенду спољних непријатеља... и сви се они плаше да не обратимо пажњу на њих, па нам исту радије одвлаче. Неким муралом неког Младића који је створио тамо неку Републику Српску.
И добро, разумљиво је што нама одвлаче пажњу. Плаше нас се. Шта друго да раде! Али због чега онда одвлаче пажњу британским парламентарцима? Ено, конзервативна посланица Алиша Кернс је целу прекјучерашњу колумну у лондонском ”Тајмсу” посветила Босни, залажући се за дипломатску офанзиву праћену, пазите сада, повећањем броја страних војника, тзв. миротвораца. Глупача! Не схвата да је насела на операцију одвлачења пажње, чија мета чак и није била она, тако небитна и безначајна, него ми, од чије нескренуте пажње дрхти целокупни Нови светски поредак.
Шта је са Русима и Кинезима? Да ли су почели да се дрогирају? Не признају, мож’ мислити, Кристијана Шмита за високог представника. Ало, баћушке! Јуху, путници свиле! Какав Шмит, какви бакрачи. Маните се небитних тема. Обратите пажњу на једино важно питање у овом тренутку, а то је предлог владиног закона о референдуму. Морате ви, јер је нама скренута пажња. Вама није, па вам је лако. Ако ли нећете, е то је онда поуздан знак да сте и ви у ствари на страни наших душмана. Сви сте ви удбаши. Цела Русија и још целија Кина. Иако нам је Младићевим муралом скренута пажња, ипак смо вас провалили. Збогом, лажни савезници, а зна се да су лажни савезници увек гори од отвореног непријатеља... збогом, кажемо! Не требате нам више. Сами ћемо да победимо наше крвнике!
Односно, победили бисмо их, само да нису успели да прогурају овај предлог закона о референдуму. Али сада је све готово. Тај закон ће све да преокрене.
Јер до сада, по старом закону, довољно је било да не изађемо на гласање па да референдум пропадне. Као што су, јел’те, пропали и прошлогодишњи избори, на које није изашла ни половина бирача, па зато сада овом Србијом и не влада нико, барем не у наше име, јер смо им ми свима ускратили то право па нека виде сада шта-ће-куд-ће без наше непроцењиве сагласности.
По старом закону о референдуму, који је прописивао минималну излазност од 50 одсто, могли смо да наставимо да побеђујемо тако што не радимо ништа. Али зато сада, кад промене закон, сада... ух, то је тешко и изговорити... сада ћемо морати... има ли те господе... сада ћемо бити принуђени да, ако желимо да оборимо референдумско питање, изађемо на гласање и изјаснимо се против!
Голгота!
Хоћемо ли икада имати мира? Зашто увек нашем поколењу западну такви најтежи задаци? Лако је било онима који су се повлачили преко Албаније. Видео би их да је од њих неко тражио да - гласају! Карађорђе? Срећковић. Имао наклоност судбине колико је тежак. Секао Турке сабљом, јака ствар! Нас ће бре да питају да гласамо док нам одвлаче пажњу!
Али! Међутим! Тренутак! Не лези враже! Постоји решење и за ову замку коју нам припремају. Зове се ивермектин.
Ни са чега се у последње време није толико скретала пажња као са ивермектина. Месецима уназад, сваког дана обрати нам се неко да нас лаже како су то ”коњске таблете” и ”лекoви за говеда”. Непрестано нам пред очима парадирају вајни стручњаци, покушавајући да нас одврате од овог лека, који је, иначе, 2015. чак награђен и Нобеловом наградом, и то баш за корист коју је донео људима.
И нису успели да нас одврате. Просечног Србина, нарочито корисника друштвених мрежа, можете у пола ноћи да пробудите, а он ће вам издиктирати састав, индикације и препоручене дозе ивермектина. То ако је против присилног вакцнисања. Ако је за, онда у било које доба дана може да вам напамет изрецитује најновије показатеље ковид смртности у земљама са високим процентом пелцованих, упореди их са најновијим подацима о смртности у државама где је масовно пелцовање подбацило, и онда изведе непобитан закључак да би најбоље било побити невакцинисане - а онда им ипак, за сваки случај, вакцинисати лешеве, јер вирус је непријатељ, а непријатељ не мирује.
Када је међутим реч о КиМ, ти исти људи немају појма да је још Устав, донет 2006. године, одбацио натполовичну излазност као услов за измену кључних уставних одредби. Још тада су отворена врата лакшој промени највишег законског акта у држави. А промене као промене, могу да буду на корист, али исто тако могу да буду и на штету.
Тим истим људима не пада на памет да се удубљују у нагло растуће напетости у БиХ, где Бајденова администрација увелико покушава да потпали нови рат. То више нико и не крије. На Западу се, како је напред речено, већ стигло до предлога да се у БиХ шаљу нове, појачане војне снаге НАТО земаља, а у српској јавности то нико није ни приметио.
Али зато о вакцинама, ивермектину и сингапурском рецепту борбе против ковида, за просечног Србина нема тајни!
Неко злонамеран ће рећи да је разлика у томе што Косово и Метохија, исто као и Ратко Младић, заправо не занимају никога - изузев фашисте Ђорђоа Жујовића, који је јутрос ипак оскрнавио Младићев мурал, ваљда зато што је режиму/амбасадама/Новом светском поретку и данас била потребна дистракција?! Док лично здравље, насупрот томе, наравно побуђује непосредно занимање свакога. Па зато савремени Срби, исти они који бивају заведени и успавани када је реч о националним питањима, итекако остају будни и опрезни када је реч о њиховом личном опстанку каквим га они препознају.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 9, 2021
Тај злонамерни би вероватно био у праву. И зато оно питање са почетка објаве итекако стоји. Штавише, одговор се намеће сам по себи:
Косово и Метохија, исто као и Република Српска, заиста зависе од ивермектина, у смислу да, ако Звечан и Бањалуку будемо бранили онако како - сасвим разумљиво - бранимо своје право да сумњамо у ”добронамерност” фармацеутских гиганата, онда ћемо их и одбранити.
У супротном, остаћемо без сваког права, и националног и личног. И тешићемо се - да су нам, срам да их буде, ”скренули пажњу”.
Украјина отвара нови фронт, шаље трупе на северну границу, више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
