Пише: Емил Влајки
Полиција је била крајње професионална и спријечила сукоб двију супротстављених страна. Али прави рат се наставио у ТВ студијима гдје су „интелектуалци“ расправљали о томе тко је, уствари, Младић. Наравно, а у то се уопће није могло сумњати, превладавали су они који су Ратка Младића сматрали страшним злочинцем. Њихови аргументи су били „правне“ природе: крив је за „сребренички геноцид“ и друге злочине, а доказ је пресуда Хашког трибунала!? У дебату се укључио и предсједник Вучић који је дао низ примјера како у Хрватској и другим земљама постоје злочинци који се јавно славе, којима се додјељују улице и тргови, па нитко о томе ни да зуцне. Иако је то точно, аргументација није потпуно јасна. Прво, један се злочин не може правдати другим злочином, затим, то имплицира да су пресуде Хашког трибунала исправне те да је ео ипсо (самим тим) Ратко Младић крив.
Овдје, међутим, желим истаћи нешто сасвим друго.
Одем понекад до Далмације колима преко Гламоча и Ливна, па до мора. Не може се брзо возити, па примјећујем доста тога око себе. Оно што је упадљиво је написано на сваких неколико километара огромним словима: „ГОТОВИНА ХЕРОЈ“. Дођем до Сплита, видим се са некадашњим школским друговима, причамо. За њих је генерал Готовина, који је руководио војном операцијом „ОЛУЈА“, неприкосновен у сваком погледу. Толико су острашћени да је моја напомена о 250 000 прогнаних Срба из книнске области, о неколико стотина убијених старих особа који нису хтјели напустити своје домове, о спаљеним кућама, и о митраљирање колона српских избјеглица из авиона, дочекана „на нож“. Али, пошто смо стари пријатељи, објашњавају ми како сам задојен српском пропагандом. Пошто је ситуација наелектризирана, а у зраку лебде тешке ријечи и псовке, а знам да их не могу ни у што увјерити, прелазим на другу тему. Гледам архиве, листам новине и уџбенике, а о злоћинима у „БЛЈЕСКУ“ и „ОЛУЈИ“, тек пар штурих, срамежљивих напомена.
И тако! За хрватску јавност све је јасно. Срби су агресори (?, на својој родној груди; за почињени злочин у Вуковару је крива ЈНА која је, у том тренутку, међународно правно била легитимна), а домовински рат је био апсолутно морално исправан. Сви који покушавају указати нато да је у том рату било и хрватских злочина, истог су часа изопћени из друштва, и тешко опстају у својој средини. Исто је са Албанцима и Бошњацима који бране своје не дозвољавајући никакву критику. Погледајте садашњу кризу у БиХ. Нађите једног јединог Бошњака у Федерацији БиХ који ће рећи да је Република Српска са својим захтјевом о врачању отуђених надлежности (макар и дјеломично) у праву! Не ћете га наћи, а тај би морао бјежати!
Ерго (дакле), док Хрвати, Бошњаци и Албанци не желе да признају било какве своје злочине, а дисиденти се могу избројати на прсте, у Београду (не и у Србији, али у Београду живи скоро половица српских становника), ситуација је УПРАВО ОБРНУТА. Тамо највећи дио „интелектуалаца“ са страшћу признаје злочине које су, наводно/стварно, Срби починили према Хрватима, Албанцима и Бошњацима, а ако се нетко усуди да то оспори, тај је награбусио. Ако се ради о неким значајнијим личностима, онда им се организирано пакују различите прљаве ствари како би се ушуткали! Сулудо зар не?
Па и није баш сулудо. Нетко би могао рећи како су Срби поштенији од осталих споменутих народа. Али не. Ови који блате властити народ и земљу су организиране мреже „невладиних“ и „хуманитарних“ организација и „независних медија“ који то раде „за шаку долара“. На жалост, то не могу сакрити, јер постоје точне информације о њиховим изворима финанцирања.
По њима, Срби су криви за све и свашта, од злочина и геноцида, па до постојања црних рупа у свемиру. Криви су, дакле, за њихов изгон из Хрватске (више од 300 000), са Космета (250 000), из Федерације БиХ (око 300 000). Криви су што остатак Срба на Космету живи у највећем концентрационом логору на свијету, криви су за рушење на стотине манастира на том подручју. Криви су, посебно СПЦ, за њихов прогон у Црној Гори. Криви су и за НАТО бомбардирање; неки од њих су у оно доба јавно позивали НАТО да бомбардира Србију! За све то би, како ови „хуманитарци“ то виде, Србија морала платити огромне ратне одштете својим сусједима и НАТО-у! Апсурд је досегао свој врхунац када су ови квислинзи, умјесто да осуде НАТО агресоре за бомбардирање РТС, осудили за то жртве бомбардирања!!! То свјетска хисторија још није до сада забиљежила!
Међутим, по мишљењу ових „невладиних“ плаћеника највећа кривица Срба је та што никако да признају да су за све то криви! Зар им није „изузетно праведан“ Хашки трибунал то лијепо објаснио својим пресудама гдје се осуђени Хрвати и Бошњаци своде на статистичку грешку!
Ето, од мурала стигосмо до нечасних људи и до хероја. Сватко тко је моралан и нормалан, мора примијетити да су сви српски хероји, Павковић, Лазаревић, Ојданић и остали који су часно бранили и обранили своју домовину од НАТО-а, најјаче војне организације на свијету, када је војска Србије претрпјела минималне губитке, били осуђени од стране Хашког трибунала као злочинци, и чамили по затворима широм Европе. Да ли више итко о томе размишља?
БОЖЕ ПРАВДЕ!
Остале текстове Емила Влајкија погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
