Пише: Владимир Димитријевић
ОТЕТИ СВЕ, И ПРИДЕ
У чувеном путопису Ребеке Вест „Црно јагње и сиви соко“ ( сјајно га је превела Ана Селић ), једна Немица, жена њеног водича Константина ( Станислава Винавера ), коју је назвала Герда, оличење је империјалног Запада спремног да уништи све пред собом да би створио свет вековечног тријумфа нихилизма.
Ребека Вест каже да Герда, која јесте Запад без душе, ''пошто нема никакав осећај да схвати шта је то што људима доноси љубав, пријатељство, истакнут положај или богатство, чини јој се да цео свет ужива у незаслуженим добробитима; у таквом универзуму у коме је све арбитрарно, није нимало немогуће да неправда оде и корак даље и да све те добробити буду одузете од њих, да им се не остави ништа, и да се дају њој, да би она имала све. Пошто је по њој васиона ревасходно арбитрарна, пошто нигде не владају никави узрочно-последични односи, у њеним убеђењима нема ничег апсурдног''.(1)
Малим људима и народима не треба оставити ништа, јер им ништа не припада. Планета припада само онима који имају моћ. И тако на Западу настају велики злочинци, спремни на све, од издаје савезника ( онако како је Черчил, по Ребеки Вест неопростиво, издао Дражу, и после, стари злобник, није дао ни пару за избеглице из Југославије предате Титу на немилост ) до уништења читавих народа.
О ХЕНРИЈУ КИСИНЏЕРУ КАО ПАРАДИГМИ
Куда такав Запад води, сада се види јасно, у доба коронократије, кад глобалистичка луциферијанска елита креће да разори човечанство и освоји сваку могућу власт. И не стиди се тога. Ко је наиван, и верује да они неће учинити зло читавом човечанству ( зар је могуће такво зло, питају се наивци ), треба да чита шта је, још 2001, о Хенрију Кисинџеру, једном од црних магова луциферијанске геополитике, писао амерички новинар Кон Халинан:“И шта учинити са Хенријем Кисинџером, некадашњим државним секретаром, националним саветником за безбедност, и серијским убицом без премца? Покушаћемо да набројимо само нека од недела која је починио руководећи спољном политиком САД.
Наредио је божићно бомбардовање Ханоја, када је побијено преко 2.000 цивила а болница Баш Мај сравњена са земљом.
Организовао је тајно бомбардовање Лаоса и Камбоџе, побивши готово милион људи и тиме довевши на власт Пола Пота, који се потом побринуо за још милион мртвих Кмера. Одговоран је за програм “Феникс” којим је, између 1967. и 1970, побијено преко 70.000 цивила. Сенатска истрага је том приликом утврдила да је Кисинџер “по свему судећи прекршио Женевску конвенцију о заштити цивила”. Операцијом “Кондор” помогао је војним диктатурама у Бразилу, Чилеу, Уругвају, Парагвају, Боливији, Аргентини, и Еквадору да муче, касапе и убијају своје политичке противнике широм Јужне Америке. Био је председник Интерагенцијског одбора за Чиле када су оперативци “Кондора” ухапсили и убили Американца Чарлса Хормана (Charles Horman). Стејт Департмент је тек 1999. обелоданио да су САД издале Хормана.
Године 1975. подржао је геноцидну индонежанску инвазију на Источни Тимор. Као државни секретар САД, у Џакарти је дан пре напада изјавио да “САД разумеју став Индонезије према Источном Тимору”. Та акција је коштала живота преко 600.000 Тиморанаца.
Бавећи се ликом и делом Хенрија Кисинџера, тешко је избећи језу. Као да се ништа што је та особа учинила не противи међународним или америчким законима.“(1)
Кисинџера су тражили да му суде.
Али нису успели да га изведу пред лице земаљске правде.
Луциферијанска „конквиста“ се наставља.
ПОТРЕБНА ЈЕ ДУША
Ребека Вест је, уочи Другог светског рата, видела куда иде човечанство које се нашло пред изазовом Адолфа Хитлера. Знала је да техника није и не може бити једино решење. Техника може да победи Трећи Рајх, али, ако Запад не врати своју душу, та победа биће привремена, и нови Хитлер ће иступити из тмине. Потребна је душа, коју је срела на Балкану, међу нама:“Ако Европљани немају душу македонског сељака, наши животи су изгубљени, и ми ћемо бити само лисна ваш на ружи ишчупаној и баченој на ђубриште. Све што јесмо и чинимо неће значити ништа, све што су наши преци били и чинили неће значити ништа, ако нисмо природно једнаки сељанкама са Скопске Црне Горе или онима из Битоља, чији прсти никада не заборављају узорак који је древна култура створила као симбол за оно што је открила о животу и смрти''.(1)
Борба се мора водити – а душа је кључно оружје пред глобалним ГУЛАГом. И мора се ићи до краја, јер црни магови луциферијанске идеје о „златној милијарди“ неће одустати. Ипак, теши нас нада Ребеке Вест, из „Црног јагњета и сивог сокола“:''Стога верујем да Гердина империја неће трајати дуго. Али док буде трајала биће страшна. А оно што ће оставити за собом када буде прошла, такође ће бити страшно. Не можемо се надати ничем другом осим непрестаним борбама за власт међу људима чије ће умове тиранија и раскид са европском традицијом учинити потпуно неподесним за власт све док се, полако и мукотрпно, нације и цивилизације поново не успоставе.“(1)
Одатле исказ енглеске књижевнице, који вреди памтити:“Често, када размишљам о инвазији, или када бомба одјекне у близини, помолим се:“Дај Боже да се понашам као Срби““(1)
Дај Боже да се и ми, Срби, у данима који долазе понашамо као Срби.
1. http://www.srpskilist.net/files/pravo-ili-pravda.pdf
Остале колумне Владимира Димитријевића прочитајте ОВДЕ.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Извор: Правда
