Пише: Емил Влајки
Какве то везе има са Трећим свјетским ратом? Има, наравно. Англосаксонски Запад на челу са САД, коме се придружила Њемачка која мрзи све што је славенско и православно – посебно српски народ -, који је дефинитивно изгубио некадашњу моћ и позицију једине свјетски владајуће суперсиле, хтио би да наново буде оно што је до недавно био. Мислећи да би његова побједа над Русијом то омогућила, у задње вријеме све више звецка оружјем провоцирајући нуклеарни сукоб, посебно у Украјини и на Црном мору. Мало је требало да до таквог сукоба дође када је, недавно, један британски бојни брод ушао у руске територијалне воде. Англосаксонци мисле да им је Путин Хрушћов који се 1962. године повукао пред, наизглед, америчке одлучности да уђе у Трећи свјетски рат у јеку Кубанске кризе.
Али Путин није Хрушћов. Није ни Горбаћов, најнеспособнији политичар у хисторији који је сам самцат уништио Совјетски Савез. Није ни алкохоличар Јељцин који је више боравио у Вашингтону него у Москви, којег је више пута приводила градска полиција ради инцидената које је изазивао у алкохолизираном стању, и који је, успут речено, унесрећио српски народ.
Путин спада у највеће личности руског народа, од Александра Невског до данас, које су у пријеломним моментима враћали Русију у сам врх свјетске повијести. Изнад свега, он је, незамисливо за политичара, хуман и праведан. У Минхену, 2007. године, осудио је западни неоколонијализам, таман када се Запад понадао да је сломио Русију и да ће као IV Рајх живјети хиљаду година. Путин је ствари назвао правим именима.
Употреба војне силе није могућа на захтјев држава или НАТО пакта, већ само одлуком Вијећа сигурности Уједињених народа. САД не могу силом наметнути другим државама свој правни сустав у политици, економији и хуманитарној сфери. Док Русија строго проводи Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Еуропи, НАТО је доспио до руских граница и тамо концентрирао своје трупе. Запад је лагао Русију о неширењу на исток у случају распуштања Варшавског пакта.
Међутим, англосаксонски Запад не зна за истинску хуманост, ону коју је руски филозоф-дисидент Берђајев приписивао руском православном народу. Он мисли да се све може ријешити новцем, оружјем и блефом. 1962. године је успио у томе, али овај пут очито неће. Путин се на постојеће звецкање оружјем хладнокрвно понашао. Када је Запад, мислећи да се Путин плаши, пријетећи наставио са ратним маневрима, Путин је, једноставно, најмодернијим оружјем уништио властити сателит, дајући тиме јасну поруку: Наставите ли, уништит ћу вам све сателите, па ће читава ваша ратна техника бити безвриједна! Све у свему, ако до рата дође, у Украјини или БиХ, он ће се водити конвенционалним оружјем, а ту је Русија надмоћна.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 17, 2021
И тако долазимо до Додика и до његове борбе за враћање отуђених надлежности од Републике Српске што је потпуно деградирало Дејтонски споразум. Путин га подржава, као што подржава и Србију у погледу отетог Космета, јер је принципијелан и правичан. Поврх свега, зна да ће Запад свакако настојати негдје заратити, па ако ће се већ ратовати, људски је, у првом реду ратовати за славенство и православље. Није непримјетно, да је Путин обновио војну моћ Србије, а ново наоружање ускоро пристиже. Ако дође до НАТО интервенције, конфликт ће вјеројатно захватити читав Балкан, а то значи да ће и Србија морати интервенирати. У том би случају садашња БиХ нестала, Хрватска и Србија би се увећале, а Бошњаци би добили своју државу.
Апстрахирајући за тренутак Трећи свјетски рат који умало да није, треба рећи слиједеће. Нису ни Бошњаци криви за све мислећи да могу имати читаву БиХ. Американци их већ 30 година у томе подупиру, правећи од овог подручја мјесто гдје се одвија сукоб цивилизација, кршћанске и исламске. Читаво вријеме отварају ране које непрекидно крваре. И Хрватима и Србима је доста таквог стања.
Што било да било, Срби и Хрвати се истински плаше бошњачке/муслиманске доминације која се маскира наводно грађанским друштвом. Када би се унутар бошњачког корпуса формирала политичка елита којој се може вјеровати, тако да се Срби и Хрвати ослободе страха од доминације бројчано највећег народа, могли би сви сјести за стол и, без странаца, договорити се о будућности ове државе. Или је можда већ прекасно за то?
Остале текстове Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 18, 2021
Извор: Правда
