Пише: Емил Влајки   

Елсесер наводи свједочење новинарке њемачког недјељника 'Шпигл' Ренате Флотау да јој је вођа Ал Каиде Осама Бин Ладен уочи састанка с предсједником Алијом Изетбеговићем у Сарајеву, рекао да ће уништити "све Србе, а послије и Американце".

Елсесер каже да су на крају рата у Босни "Американци с ужасом открили размјере чудовишта које су створили" и да је Ричард Кларк, саветник америчког предсједника за битку против тероризма, изјавио да је "то био пакт с ђаволом".

У склопу расвјетљавања "реалне опасности од џихадизма који је стална пријетња Европи", како је то назвала европска комесарка за унутрашње послове Сесилија Малмстрем, француска телевизија је приказала документарну емисију о Французима преобраћеним у ислам који су се, после учешћа у муџахединској јединици на страни муслимана у БиХ, вратили и на северу Француске завели прави насилни оружани терор, уз рањавање полицајаца, напад на сједиште полиције у Лилу, пљачке банака.

Вођа те групе џихадиста Кристоф Каз, који је као студент пете године медицине прешао у ислам и прикључио се бригади муџахедина у Босни и постао њихов љекар. Према свједочанству и преживјелих српских, али и згрожених бошњачких официра, био је крајње насилан, присуствовао је мучењу и одсијецању глава заробљених српских војника и цивила.

Високи обавјештајни званичници су европским медијима повјерили да је и сад, поред Исламске државе, и даље опасност Ал-Каида, јер се поуздано зна да је њен борбени огранак у Сирији, група Корасан, високо специјализирана за "минијатурне експлозиве и да не крије ријешеност да удари по Западу". Надлежне службе сад темељно проучавају сва сазнања о узроцима, размјерима и пријетњи исламских терориста, за које се зна да су се дијелом већ вратили у Европу.

Отуд се поново отварају и досјеи џихадиста који су се по завршетку рата у Босни, гдје су учествовали у дивљачком насиљу и, према објављеним свједочанствима, баш као и сад у Сирији и Ираку, одсјецали главе заробљеницима и цивилима, вратили и починили низ оружаних пљачки, атентата и напада на полицију.    

Од Европског парламента је затражено и да одобри провјеру пасоша свих путника на "шенгенским границама", укључујући обавезу давања свих података приликом куповине авионске карте, што је већ обавеза за путнике који иду у Америку. Такву одлуку су усвојили министри спољних послова Уније, а координатор Савјета ЕУ за сузбијање тероризма Жил де Керков је рекао да ће европске државне службе "бити спремне да дочекају" многе од тих џихадиста, европских држављана, који су у Сирији и Ираку учествовали у насиљу, стекли искуство у ратним операцијама и прошли обуку за терористичке акције.

Велике недоумице и даље постоје, као што показује, пише француски лист 'Л Монд', анализа норвешке армије утемељена на више хиљада обавјештајних података, да је "један од девет исламских џихадиста спреман да, по повратку у Европу, узме оружје и нападне сопствену земљу".

Засад је, упозоравају многи европски аналитичари, тешко утврдити мреже, јатаке и колико је повратника исламских фанатика, "окаљаних" дивљачким насиљем у биткама за организацију Исламска држава у Сирији и Ираку, и заслијепљени идеологијом мржње и смрти, сада већ дошло назад у земље ЕУ. Посебно се то односи на Француску, Велику Британију, Белгију и Њемачку, одакле се из муслиманског становништва регрутира највећи број присталица екстремног ислама.

Рачуна се да су Исламска држава и Ал-Каида већ послали назад у Европу више стотина џихадиста који би уз "успаване ћелије" могли кренути у насилни терористички поход.

"Проблем није толико да превазиђемо подјеле и разлике између националних обавјештајних служби, већ много простије - што баш много не знамо", отворено је признао координатор ЕУ Де Керков. Сви наглашавају да нитко није заборавио да су исламски терористи после  рата у Афганистану, гдје је било такођер и више стотина џихадиста европских и америчких држављана, изазвали десетогодишњи грађански рат у Алжиру, а да је то имало за посљедицу и нападе у САД 11. септембра 2001.

У документарној емисији француске телевизије су приказане оригиналне сцене кад муџахедини убијају заробљенике и показују њихове одсјечене главе. Дат је и изворни видео снимак, који су начинили сами муџахедини, на којем они и неки војници Армије БиХ, како каже пратећи текст, "играју фудбал шутирајући одсјечену главу једног заробљеника".

Напоменимо, да је предсједник Хрватске Фрањо Туђман почетком 1992. године покушао да убједи САД да је у њиховом интересу да Срби и Хрвати подијеле БиХ, те је потврдио да је о томе разговарао не само са Слободаном Милошевићем, већ и са лидерима Срба у БиХ који Хрватима нуде договор, наведено је у депеши од фебруара 1992. године која је из америчке амбасаде у Београду упућена у Стејт департмент.

Како је истакнуто, Туђман је покушао да докаже да ће муслимани довести пола милијуна Турака, као и да ће се преко Санџака и Косова повезати са Турском. 
Узимајући у обзир "високи наталитет муслимана", како пише у депеши, муслиманска држава у Европи не би била у интересу ни Америке ни Европе. 

Ратови у Афганистану, Ираку, Либији, Сирији, Сомалији и другим муслиманским земљама, као и успон Исламске државе, довели су до највеће мигрантске кризе у свијету, посебно у Еуропи тијеком љета и јесени 2015. године. Међу бројним мигрантима пристигло је и неколико тисућа терориста из редова Исламске државе и других терористичких организација. Већина терориста је у Еуропу стигла балканском рутом преко Турске, Грчке, Македоније, Србије, Мађарске, Хрватске и Словеније у западну и средњу Еуропу.

Према посљедњим подацима од 1. рујна 2020. њемачке службе сигурности су регистрирале 627 потенцијалних терориста. 

https://t.co/j13zbZpT6n

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 18, 2021

Кронологија терора у Европи

2020
Напад у Бечу у понедјељак, 2. новембра. Нападач је убио четворо људи, а ранио 22 људи.
устријски медији извијестили су да је нападач којег је полиција убила двадесетогодишњак рођен у Бечу чији су родитељи поријеклом из Сјеверне Македоније и који је према тврдњама полиције имао двојно држављанство; био присталица тзв. ‘Исламске државе’ и да је прошле године осуђен због покушаја путовања у Сирију.
 

2019
У Еуропи је у 2019. забиљежено 119 покушаја тероризма, у које су убројени извршени, неуспјешни и спријечени напади, од чега се 21 приписује џихадистима. Иако представљају само шестину свих напада у ЕУ-у, џихадистички напади одговорни су за све смрти (њих 10), као и 26 од укупно 27 рањавања.
 

2018.
Оно што се у извјештају спомиње јест како тијеком 2018. тероризам и даље представља  главну пријетњу сигурности у државама чланицама Еуропске уније. У нападима џихадиста у Требесу, Паризу, Лиегеу и Страсбоургу погинуло је укупно 13 људи, а 46 их је рањено. 

Липањ 2017., Лондон
Према полицијским извјештајима, један комби се касно навечер на Лондонском мосту залетио у групу пјешака, а затим продужио до четврти Бороугх маркет. Ту су тројица нападача ножевима усмртили седморо људи, а десеци су рањени. Одговорност за напад преузела је Исламска држава.

Свибањ 2017., Манчестер
Након поп-концерта америчке пјевачице Ариане Гранде Салман Абеди активирао је експлозив. Убио је 23 особе, а повријеђено је око 120. Међу мртвима је било много дјеце – најмлађе од њих имало је само осам година. То је најтежи напад у Великој Британији од 2005. године.

Травањ 2017., Стокхолм
Нападач на шопинг-миљи у главном граду Шведске отетим камионом удара прво у масу људи, а затим и у трговачки центар. Пет особа је погинуло, а 15 повријеђено. Још истог дана, полиција је ухитила 39-годишњег Узбекистанца под сумњом да је починио терористички напад.

Ожујак 2017., Лондон
Нападач аутом намјерно скреће у пјешачку зону на мосту у центру Лондона, након чега убија једног полицајца ножем. Четири особе подлијежу повредама. Британске сигурносне снаге усмртиле су нападача.

Вељача/ожујак 2017., Париз
На француском аеродрому Орлyју човјек покушава истргнути оружје из руку војника. Након тога га убијају снаге сигурности. Почетком вељаче Египћанин који је мачетама напао војну патролу усмрћен је у близини Музеја Лоувре.

Просинац 2016., Берлин
Главни град Њемачке кратко прије Божића постаје мета терористичког напада. Члан терористичке организације Исламске државе (ИС) убија 12 особа забијајући се украденим камионом у масу људи окупљену на божићном сајму. Неколико дана послије тога 24-годишњи Тунежанин убијен је у близини Милана при полицијској контроли.

Српањ 2016., Ница
Атентатор камионом улијеће у масу на променади града на Азурној обали и убија 86 људи.  ИС преузима одговорност за напад.

Ожујак 2016., Брисел
Исламистички атентатори у бомбашким нападима усмртили су 32 особе на аеродрому и станици метроа главног града Белгије.

Сијечањ 2016., Истанбул
Нападач самоубојица ИС-а убија 12 особа у повијесном средишту турске метрополе разнијевши се бомбом усред туристичке групе.

Студени 2015., Париз
У координираном низу напада на Француску, сљедбеници ИС-а у више ресторана и у клубу "Батаклан" усмртили су 130 особа, а стотине ранили.

Вељача 2015., Копенхаген
У главном граду Данске 22-годишњи младић арапског поријекла пуца на један кафић. Један човјек је убијен. Атентатор убија чувара испред синагоге, након чега њега убија полиција.

Сијечањ 2015., Париз
При нападу на редакцију француског сатиричног магазина Чарлие Хебдо и кошер супермаркет убијено је 17 особа. Оба нападача су послије усмрћена у полицијској акцији. Одговорност за напад преузима терористичка организација Ал Каида.

Свибањ 2014., Брисел
Француски исламист усмртио је четири особе у Жидовском музеју. Кратко након тога је ухићен. Као самопрозвани "божји борац" прије овога се борио у Сирији.

Српањ 2005., Лондон
Четири муслимана с британским путовницама експлозивном направом у подземној жељезници убијају 56 особа. 700 особа је повријеђено.
Ожујак 2004., Мадрид. У путничком влаку у шпањолском главном граду у исламистички мотивираном бомбашком нападу погинула је 191 особа, а 1.500 је повријеђено.
(више различитих извора)

https://t.co/8A0ikNmwap

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 18, 2021

Терористички напади у БиХ – кронологија

Тијеком рата у БиХ 1992.-1995.г., у тој су земљи дјеловале многе терористичке скупине, обавјештајне службе исламских земаља. Након рата, многи терористи су остали, а скупине које остају пријетња су вехабијска заједница, терористичке организације (Ал Каи'да), као и скупине повезане с Муслиманским братством.

- Први послијератни напад који је током истраге повезан са радикалним исламистима догодио се у Бановићима крајем 1995. године, када је нестао службеник УНПРОФОР-а Вилиам Џеферсон. Истражитељи су његово тијело открили након серије разговора службеника Федералног истражног бироа са Али Хамадом у зеничком затвору. 

- Други и један од најтежих напада у постратној БиХ догодио се средином септембра 1997. године у Мостару, активирана ауто- бомба, 29 особа теже или лакше повријеђено, међу којима и тројица полицајаца. Напад у Мостару био је први терористичкиакт у БиХ. Истрага је утврдила да су овај језиви напад извели Али Хамад, Ахмед Зухаир, Салех Недал и Владо Поповски, а двојица нападача имала су директне везе са Ал Каидом. Ахмед Зухаир је касније ухапшен у Јемену и пребачен у америчку базу Гвантанамо на Куби. Истрага додуше никада није до краја расвијетлила овај случај па се до данас са сигурношћу не зна да ли је напад у Мостару био искључиво вјерски мотивисан или је, како се нагађало, представљао освету једног од чланова групе за злостављања која је, наводно, претрпио у логору ХВО-а.  

- Стравичан покољ догодио се у селу Костајници код Коњица, 2002. године, када је Муамер Топаловић на Бадње вече упао у кућу породице Анђелић и убио оца, мајку и кћерку, а сина тешко ранио. Топаловић је током судског процеса признао да је убиства починио из вјерског фанатизма, за шта је осуђен на 35 година затвора.  

- Године 2007. остао је забиљежен случај Мирсада Бекташевића званог Максимус, који је са још три особе осуђен због планирања бомбашког напада на неидентификовану мету у Европи. Полиција је у његовом стану у Сарајеву пронашла експлозив, пиштољ, муницију и ДВД с упутством како направити бомбу. Тада се претпостављало да је мета напада требало да буде Америчка амбасада у Сарајеву. 

- Годину дана касније, крајем 2008., догодило се ново крвопролиће, када је активирана експлозивна направа постављена у пословно-продајном центру ФИС у Витезу. Убијена једна особа, повријеђено шест, од којих једна теже. Исте године у марту, у Сарајеву и Бугојну ухапшена је група Ријада Рустемпашића, којој се суди за припремање терористичких напада на објекте Владе РС, Католичке цркве, јединица ЕУФОР-а и Оружаних снага БиХ које су упућене у Ирак. 

- Један од најгорих терористичких напада у БиХ догодио се у јуну 2010. године, у Бугојну, када је група радикалних исламиста дигла у зрак полицијску станицу. Експлозивна направа постављена на зид Полицијске управе у Бугојну. Погинуо полицајац Тарик Љубушкић, док је шест особа повријеђено. Актери овог напада су ухапшени и осуђени на дугогодишње затворске казне, а главним организатором се сматра Харис Чаушевић звани Окс.  

- Сарајево је у октобру 2011. године потресао терористички акт који је извео Мевлид Јашаревић пуцањем на Амбасаду САД, приликом чега је ранио једног полицајца. Агонија испред америчке амбасаде трајала је око пола сата, а нападач је савладан брзом акцијом специјалаца када је погођен у ногу. Јашаревић је био припадник вехабијског покрета, а истрага је потврдила да је више пута боравио у познатом вехабијском упоришту у Горњој Маочи код Брчког. Јашаревић је осуђен на 15 година затвора. 

- У априлу 2015., Нердин Ибрић упао је у полицијску станицу у Зворнику и убио припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске Драгана Ђурића, те ранио његове колеге Жељка Гајића и Стева Миловановића. Нападач је убијен у размјени ватре, а напад је окарактерисан као 'пуцањ у РС' и терористички акт, иако су у јавност изашле и информације да су оца Нердина Ибрића почетком рата у БиХ убили управо припадници зворничке полиције и других паравојних јединица из Србије, те да је ово био чин освете. Истрага је такође показала и да се Ибрић посљедних мејсеци прије напада дружио са припадницима вехабијског покрета. 

- Најновији у низу терористичких напада догодио се исте године у Рајловцу, када је Енес Омерагић, опет близак вехабијском покрету,убио припаднке Оружаних снага БиХ Армина Салкића и Недељка Радића, чиме је још једном потврђено да је радикални ислам постао опасан проблем за Босну и Херцеговину и да држава мора наћи начина да заустави даље ширење насилног екстремизма.

Више детаља на: www.nezavisne.com/novosti/bih/Hronologija-najgorih-napadi-u-BiH/337523

У недељу читајте текст Емила Влајкија “НАТО агресија на српске земље”. Остале колумне Емила Влајкија можете читати ОВДЕ.

https://t.co/yfZ1dbUYf2

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 19, 2021

Извор: Правда