"Прва мисија ми је била у Ираку. Све време нас је пратио један на мотору. Добио сам зелено светло да га ликвидирам. Проблем је стварало топлотно треперење. Био је удаљен на нешто више од 600 метара. Нациљао сам га. Први пут сам промашио, други пут сам био прецизан. Морао сам да дођем потом до њега да проверим да ли је мртав. Пришао сам му и видео да је мртав. Погодио сам га у груди. Потпуно чудан осећај. Некако се осећаш да си у неком проблему. Да си у опасности. Просто сам себи кажеш - јеб*те, управо сам убио некога. И тај осећај да си у опасности те никада не напушта. Видели смо после да нас је он пратио данима, и момци су ме тапшали по рамену, честитали ми на добро обављеном послу. Али ти и даље размишљаш како си убио некога. И треба ти барем недељу дана да схватиш да ти нико неће доћи и рећи како мора да разговара са тобом јер си учинио нешто погрешно. Заиста чудан осећај", испричао је он.
Открива да снајперисти раде у пару.
"Постоји снајпериста број један и снајпериста број два. Број два је обично најбољи снајпериста јер ти он прорачунава све што треба како би наместио нишан. Твоје је после само да повучеш обарач. Број један је обично најбољи стрелац. Бити снајпериста није на првом месту пуцање и убијање већ прикупљање важних инфомарција о бојном пољу", рекао је Харисон.
Како каже најтежа мисија му је била у Ираку.
"Били смо у Басра палати. У затвору су били исламисти и ми смо ту позицију бранили све време. Посебно је гадно било између 11 увече и 5 ујутру. То су била врата пакла. У том периоду они покушавају да ослободе своје високо рангиране људе из тог затвора. Имали смо два митраљеза. Долазили су са свих страна. Мислили смо да смо готови. Назвао сам своју жену само да јој чујем глас и да јој кажем да је волим. Чула је буку али нисам јој рекао шта се дешава. Обећао сам јој да ћу је позвати ујутру. И тако је и било", испричао је Харисон.
Иначе, кад смо код Ирака, треба подсетити да је некадашњи председник те земље Садам Хусеин ухваћен 13. децембра 2003.
У тадашњем саопштењу америчке војске стајало је да су стотине војника 1. бригаде, коњичке дивизије и специјалних снага учествовале у акцији опкољавања и хапшења. Нагласили су да је бивши ирачки председник пронађен у рупи под земљом на фарми у близини Тикрита. У то време је практично један човек чувао Садама. О том човеку је сада снимљен и филм. Наиме, курдски режисер Халкавт Мустафа доноси на екран причу о човеку који је крио бившег ирачког председника Садама Хусеина. Свет ће први пут до детаља чути ову причу, први пут после 18 година након што је Садам пронађен како се крије у рупи у провинцији Салахаддин.
Овај филм прича причу о некоме ко је Садаму био све. Говори о његовом приватном животу са њим. Овај човек је био Садамов возач, чувар, берберин, доктор и пријатељ“, рекао је Мустафа.
Ала Намик, 50, скривао је Хусеина 235 дана у бункеру који је ископао у својој башти у граду Алдор пре него што су га Американци тамо пронашли 2003. године.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 19, 2021
Извор: Мондо
