Пише: Емил Влајки
А. Напад Сједињених (НАТО) Држава на Србе у БиХ (1995.)
САД су одлучиле да 1995. буде, коначно, година мира. Била су два добра разлога. Прво, слиједећа година је у САД била изборна година, а Цлинтон је желио обнову мандата и хтјео се представити као миротворац. Други разлог је опће природе. САД економија, која живи од ратова и њихових послиједица, тражила је рециклажу свог капитала. То се ради у облику „повољних“ зајмова разрушеној земљи везаних и за куповање америчке технологије. Ту је и запошљавање десетина тисуча Американаца (као војника, полицајаца и слично) који су без посла у САД. А и лијепо је чути када нетко тврди да је све урадио да дође до мира у БиХ.
Да би се мир спровео, требало је претходно уништити србску војну доминацију у Босни и Херцеговини. То је било изводљиво уколико би НАТО бомбардирао српске положаје. Једино је требало наћи добар разлог за то. Прилика се указала након што је бомба експлодирала на сарајевској тржници ’Маркале 2’ проузрокујући десетине жртава.
Чија је граната, Маркале II (28. август 1995., 37 мртвих и 90 рањених)
Као и обично, Срби су оптужени и за Маркале II масакр који се десио у аугусту 1995. Овог пута, УН нису оклијевале да одмах осуде Србе и то отворено.
Па ипак, сумње су остале. Показало се да је масакр био лукавство - старо колико и сам рат - да би се испровоцирао НАТО напад.
'Стратешка политика' ('Strategic Policy') је објавила: "Функционери америчког Конгреса и чланови обавјештајне службе Велике Британије били су такођер упознати са чврстим договором између америчких власти и Изетбеговићевих људи у Босни око намјештања читавог "casus belli" (повод за рат) за скорашње бомбардирање, најозбиљније од почетка рата наовамо.
Још једном је сарајевска управа намјестила експлозив на градску пијацу. Када се експлозија десила, поново је много људи страдало и Срби су били оптужени да "гађали гранатама" недужне цивиле.
Амерички обавјештајци изјавили су за овај часопис да радар није забиљежио ракете (иако је био укључен). Колатерална штета није одговарала оној која би била проузрокована ракетним нападом.
Као што је доказано и примијећено од стране УН посматрача након претходног 'минобацачког напада на пијацу' било је јасно да је ово поново случај експлозива који је био унапријед намјештен од стране Изетбеговићевих људи, чиме су жртвовали властите грађане само да би пребацили кривицу на босанске Србе уочи врло важних преговора.
Давид Биндер, уредник и специјалиста за Балкан изјавио је у часопису 'The Nation' од 2. октобра 1995.:
"Кључни УН извјештај поводом масакра на пијаци је класифициран као тајна, али четири специјалисте - један руски, један канадски и два америчка - поставили су значајне сумње у погледу његових закључака, сугерирајући да су мине биле испаљене од стране босанских владиних снага а не од стране Срба."
Маркале масакр из 1995. био је попраћен НАТО зрачним нападима против босанских Срба. "Лисабонски лист 'Diaria de Noticias' (09.02.1996.) написао је о САД/НАТО 'Оператион Делиберате Форце': 'НАТО је бацио више бомби на насеља босанских Срба у аугусту и септембру 1995. него што су Нијемци бацили на Лондон током Другог Свјетског Рата.
НАТО је у акцији под називом "Намјерна сила" користио радиоактивну муницију, уз "објашњење" да она треба Србе у БиХ да "доведе за преговарачки стол". Напади су трајали од 30. аугуста до 14. септембра. За бомбардирање Хаџића, Вогошће, Илијаша, Јахорине, Пала и Братунца, мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, Нато је користио осиромашени уранијум, а од његових посљедица умрло је највише бивших становника општине Хаџићи, који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца. На братуначком гробљу, само четири године након бомбардирања, сахрањено је око 400 људи, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома. НАТО авијација је 9. септембра 1995. године почела да дјелује и на системе противзрачне обране на сјеверозападу Републике Српске. Напади су прекинути 12. и 13. септембра због лошег времена, а 14. септембра постигнут је договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбједности што је и учињено закључно са 17. септембром. 'Намјерна сила' услиједила је двадесетак дана након пада 'Републике Српске Крајине'.
Када се погледа развој догађаја тог аугуста 1995. године, јасно је да је циљ био слабљење моћи Војске Републике Српске, која је била у знатној борбеној предности у односу на непријатеља. Истовремено са 'Намјерном силом', покренута је и Нато акција 'Мртво око' чији је циљ био онеспособљавање против-зрачног система обране Војске Републике Српске. Том приликом бомбардиран је радар на Јахорини.
Након бомбардирања, Хрвати и муслимани су стекли знатну предност на ратишту. Мировни преговори у Дејтону су могли почети.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 19, 2021
Б. НАТО бомбардирање Србије/Југославије 1999. (операција ’Уједињене снаге’/’Милосрдни анђео’)
Овог пута, радило се о томе да се Србији откине Космет (15% њеног територија) и да се након окупације тај простор даде на управљање албанским муслиманима који ће 2008. године прогласити своју државу ’Република Косова’. Све је остало декор за ову накану Америке.
Два таласа балканских, промуслиманских САД ратова
Ево и кратког прегледа уништавања Срба војним путом, њиховог изгона, откидања њихових територија, углавном у корист муслимана.
У првом валу ратова, "међународна заједница" је помогла Хрватској да се ријеши од око 300 000 Срба који су обитавали источну и западну Славонију те Крајину. То је било највеће етничко чишћење једног народа у току протеклог десетогодишњег сукоба.
У исто вријеме је, тијеком сукоба у БиХ, Запад дозволио да се Муслимани ријеше барем 150 000 Срба са подручја Сарајева и да очисте( Муслиманско Хрватску) Федерацију (пола БиХ) од Срба. Коначно се то легализирало Дејтонским споразумом1.
Тим поводом је дошло до раскола на Западу. САД хоће да Ислам, од Турске, Албаније, Косова, јужне Србије, Санџака и дијела Босне, поново продре у срце Европе, док се Европска заједница, мада невољно, томе придружује.
У вези с овим смо начели други вал балканских ратова. Ту су ствари биле мало комплицираније него у БиХ и Хрватској. Требало је, наиме, са Косова отјерати Југославенску Армију и након тога окупирати то подручје. Поред тога, требало је избјећи Савјет безбједности УН-а на којем америчка војна интервенција, због Руса, не би прошла.
Све је ишло плански. Прво је војно и економски окупирана Албанија, а САД трупе су се учврстиле у Македонији. Међутим, Југославија, са Милошевићем на челу, није хтјела дозволити страним трупама да буду на њеном тлу. Тада је употрјебљена иста тактика као и у БиХ. "Међународна заједница" је охрабривала косовске Албанце/муслимане не само на одцјепљење него и на терористичке акте против југославенске војске и полиције. Америка је креирала, финанцирала и обучавала, на свом територију, такозвану 'Атлантску бригаду' која је постала дио Ослободилачке војске Косова, 'ОВК'. Када је међусобна агресивност између југославенских снага и терористичке 'ОВК' попримила веће размјере, "међународна заједница" је предложила у Рамбоуиллет-у "мировни споразум" којим се захтијевао пристанак Београда на окупацију Југославије.
Југославија на то, наравно, није могла пристати. САД-НАТО-ЕЗ коалиција је 23. марта 1999. почела са агресијом. Албанцима је речено да се привремено макну са Косова док их НАТО не врати натраг. Непрегледне колоне избјеглица су уједно послужиле за оправдање НАТО интервенције. Када је 'Кумановским споразумом' у јуну исте године дошло до повлаћења Југославије са Космета и до његове окупације, 'ОВК' је, подупрт НАТО трупама отјерао скоро сву не-албанску популацију са тог подручја. 2008., друга албанска/муслиманска држава је створена на Балкану.
Амерички макијавелизам
Знанственици политичких наука могу доста тога научити о САД макијавелизму у вези косовске кризе.
- САД су прво створиле и наоружале "ОВК" те ју навеле да тероризмом што више испровоцира југославенске снаге. Онда су амерички емисари дошли у Београд и изјавили како је 'ОВК' терористичка организација. Када је то од стране Београда било схваћено да Југославија има одријешене руке да се обрачуна са терористима, и када су у том смислу војне и полицијске снаге подузеле одлучне акције, онда су САД-политичари и медији опружили Србе да спроводе насиље над "недужним албанским становништвом"!
- Резултат ове манипулације била је изјава Запада да једино "НАТО-мировне трупе" могу осигурати мир у региону! Уствари, војни естаблишмент Запада био је жељан крви. Војне акције против немоћних земаља: Ирака, Судана и Афганистана, нису много показале о стварној моћи НАТО-а. Требало је конфронтирати неког много озбиљнијег противника као, рецимо, југославенске снаге. Затим, требало је видјети како дјелује доктрина "непреузимања ризика" у ратном нападу искључиво из зрака, колико су ефикасни "невидљиви авиони", колико су "паметне бомбе" збиља паметне и колико је времена потребно да једна регионална сила капитулира под ударом 19 најмоћнијих земаља свијета.
Посљедица постављених циљева био је манипулативни потез са "мировним приједлогом" из Рамбоуиллет-а. Тај ултиматум Југославији био је тако састављен да га се, ни у којој варијанти, није могло прихватити, што је резултирало ратом.
- Трећи вид макијавелизма био је у поигравању са људским правима. Поред уобичајене демонизације Срба: "Срби врше геноцид над Албанцима", "Срби масовно силују Албанке", и сличне схеме већ виђене у БиХ конфликту, САД су подузеле нову врст експеримента. Опит се састојао у привременом пресељењу највећег броја албанских становника Косова у сусједна подручја. Западни медији су даноноћно пратили колоне избјеглица "доказујући" како Албанци бјеже због "српског терора", а не због ратних операција и НАТО-бомби. Манипулација мнијењем је потпуно успјела.
Цинизам
У даном су контексту разумљиви површност и цинизам који су, посебно у 1999. години, долазили од НАТО-агресора:
- Ми бомбардирамо и убијамо Србе, али ми немамо ништа против српског народа.
- Ми једино водимо рат против Милошевића.
- Ми водимо овај рат како би смо очували мир.
- За вријеме бомбардирања, нисмо знали да су тамо школе, болнице, мостови, аутобуси, возови и други цивилни објекти.
- Ми вршимо бомбардирање Југославије из хуманитарних разлога.
- У конфликту између Срба и косовских Албанаца, ми нисмо ни на чијој страни.
- Ми војно интервенирамо на Косову како би смо очували права и Срба и Албанаца, те успоставили истинско мултиетничко друштво (знамо да је, након окупације Косова, истјерано на очиглед НАТО-а око 300 000 Срба и припадника других не-албанских народа).
- Наше су бомбе "чисте" (уствари, НАТО-бомбе, садржавајући осиромашени уранијум, направиле су од Југославије највећу Хирошиму на свијету).
- Жао нам је због 'ненамјерних штета и убијених цивила' (за два мјесеца бомбардирања Југославије, убијено је више хиљада цивила, а намјерно су разорени инфраструктурни објекти као што је то урађено у Ираку).
У уторак читајте на Правди текст Емила Влајкија: ЗАПАДНА (НЕО)КОЛОНИЈАЛНА УПРАВА НАД БиХ И МАЋЕХИНСКИ ОДНОС ПРЕМА СРБИМА
Остале текстове Емила Влајкија погледајте ОВДЕ.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 20, 2021
Извор: Правда
