Најновије

ЕМИЛ ВЛАЈКИ ЗА ПРАВДУ: Западна демонизација Срба

Eмил Влајки (Фото: Архива)

Пише: Емил Влајки

Увод: Технологија производње и дистрибуције лажних информација

Демонизација: Демон је зао дух, извор тешке забринутости и конфликата. Говори се о демону мржње, насиља и етничког фанатизма. Кроз хисторију су, по различитим основама, многе групе биле демонизиране: жене, хомосексуалци, Јевреји, црнци, кршћани, комунисти, итд. Коријени демонизације су у одгоју, образовању, друштвеним вриједностима, предрасудама, различитим интересима и сл. Демонизација  може бити прикривена и видљива и укључује двије врсте особа, добре и лоше

Демонизација дјелује застрашујуће на оне земље које би се хтјеле ослободити понижавајуће западне доминације.

Демонизација валоризира нарцисоидност Запада који је себе прогласио хуманим, те у складу с тим апсолутно све, па и злочине које врши, мора такођер бити хумано.

Садашњим, све мање, владарима свијета, демонизација је и један од начина испољавања воље за моћ. Наиме, као и у дјелу Орвела '1984', господару није довољно то што ће демонизирати свог роба, него му је потребно да роб прихвати ту демонизацију као властиту истину.

На примјер, Сједињеним Државама није било довољно то што су Србе, највећим дијелом неправедно, оптужили за којекакве злочине, већ тјерају тај народ да повјерује како је он све те злочине стварно извршио.

Нисмо плаћени да будемо морални

Медији, агресивни према Србима, дјеловали су у складу са главним политичким и економским циљевима дефинираним од стране владара западног тоталитарног друштва;

Западно јавно мнијење је обликовано образовањем, школским системом и жељом да доминира и експлоатира остатак свијета. Свјесно је прихватило демонизацију Срба укључујући и сваку врст дезинформација, исфабрицираних "истина" и догађаја, дајући - као и обично - некритичку подршку западним неоколонијалним интересима;

Све остало: западна хипокризија ("хуманитаризам", "суосјећање", "брига" и слично), жестоки притисак и војна интервенција, деструкција читавих земаља и народа, само су крваве, далеке телевизијске и медијске приче без икаквог значаја за већину оних који припадају западном тоталитарном друштву.

Да бисмо илустрирали механизам бестидног западног ширења лажи, пшиогледајмо дио Мерлиноовог (француски новинар Ј. Мерлино) интервјуа са директором Ruder Finn-а (ПР агенција) Ј. Харфом. Знамо да је Ruder Finn направио договор са Изетбеговићевом администрацијом у Сарајеву да служи као медијски савјетник за владу Босне и Херцеговине. Циљ им је био, према договору, "да омогуће значајнију водећу САД улогу на Балкану... и да образују америчке званичнике владе, укључујући и чланове Kлинтон-овог Прелазног тима (Transition Team) и медијске репортере, едиторе и продуценте о континуираној трагедији која се одвија у Босни."

Ј. Харф: "Почетком августа 1992., New York Newsday  је изнио аферу о (српским) концентрационим логорима. Одмах смо искористили прилику... једним потезом, били смо у могућности да презентирамо једноставну причу о добрим и лошим момцима, која ће се касније наставити сама од себе..."
Ј. Мерлино: "Али кад сте све то урадили, нисте имали никаквих доказа да је то што говорите истина. Имали сте само чланак у Newsday !"
Ј. Харф: "Наш посао није да провјеравамо информације. Нисмо ми за то опремљени. Наш је посао да убрзамо оптицај информација које су повољне за нас, да циљамо пажљиво одабране мете. Ми не потврђујемо постојање логора смрти у Босни, ме само објављујемо да је Newsday  то објавио."
Ј. Мерлино: "Да ли сте свјесни тежине одговорности коју сте тиме преузели?"
Ј. Харф: "Ми смо професионалци. Имали смо посао да урадимо и ми смо га урадили. Нисмо плаћени да будемо морални."

САД директно руководе радом ПР агенција

Дигресија. У августу 2000., имао сам дугачак разговор у Београду са Момиром Булатовићем, тадашњим премијером југославенске владе. Између осталог, рекао ми је да је 1993. године, Милошевић хтио да унајми једну вашингтонску ПР агенцију и да је био спреман да у то уложи 50 милиона америчких долара. У ту сврху послао је бившег премијера Милана Панића у Вашингтон да уговори посао. Мисија је била тотални промашај. Ниједна од заиста добрих агенција није прихватила да репрезентира Југославију.

Размотримо сада чињенице којима раполажемо:
а) Очигледно је да новац није главни мотив ПР агенција.
б) Када се САД на то одлучи, агенције извршавају наредења Вашингтона.
ц) Циљ ових агенција није да преносе истину ("нису за то опремљени") него да убрзају оптицај (дез)информација "које су повољне за њих". У конкретном случају, ријеч 'њих' има двоструко значење:
1. Формално, у питању су Хрвати, Муслимани и Албанци који су унајмили агенцију Ruder Finn.
2. У суштини, 'њих' се односи на праве господаре, који су САД.
У сваком случају, не смије се заборавити да је прави играч у овој смртоносној игри била САД-НАТО-ЕЗ коалиција. Хрвати, Муслимани и Албанци су били (и јесу) само америчке марионете. Они су били у стању да унајме Рудер Финн само зато што је то већ било у плану САД.

Ситуација је сада много јаснија:
- САД су одлучиле да разоре и окупирају бившу Југославију.
- САД су играле на карту југославенских етничких конфликата, подстичући конфронтације на овим подручјима.
- Биле су одлучне не само у томе да добију војни него и медијски рат.
- Тајне (и остале) САД службе имале су задатак да организирају одговарајућу пропаганду.
- Зато што су држали под контролом главне монетарне институције, НАТО, Русију, највећи дио сиромашних земаља, свјетске медије, највећи дио мултинационалних компанија, итд. САД-у није било тешко да изазове распад Југославије.
- Према томе, за САД које су имале дуго и успјешно искуство на том подручју, разбијање Југославије било је као игра. Циљ је био да се војни и медијски рат добије свим расположивим средствима, да се сломи отпор ове непослушне земље, укратко, да се настави њихова доминација у свијету.
- Правила ове смртоносне игре захтијевају формално оправдање.
У ту сврху, САД располаже најпрефињенијом пропагандном машинеријом у свијету, повезаном са највишим државним личностима, дипломатама, тајним и психолошким службама, медијима, ПР агенцијама, европским савезницима, судским и образовним системима, невладиним организацијама, политичарима и новинарима на њиховом платном списку у многобројним земљама, итд.
- Када је то потребно, елитни дијелови ових елемената постају моћно органско јединство, монструозни корисник ових "лаж-Гебелсових" служби, способних да измисле, створе и прошире нову геноцидну "реалност", да манипулирају и дезинформирају, да убиједе - бар привремено - свакога у свијету да се та "измишљена реалност" стварно и догодила.

Истина је дрога за нaивне

- Нетко се може упитати: а шта је са истином?
То је дјетињасто питање. Истина је стварност односа моћи, непрекидна игра доминације, игра политичког, економског, културног, па и елементарног опстанка. У сваком случају, без баланса снага на свјетском нивоу, истина је истина најмоћније земље или група земаља.
- Монопол моћи чини да све остало као свеопћи мир, хуманизам, једнакост, итд., изгледа нешто као створено за наивне (криво одгојене), глупе (којима нема помоћи), слабе (увијек спремни да служе), реалистичне (који чекају на своју шансу) и демагоге.
- Другим ријечима, ако сте поробљени, морате се борити за своју слободу силом и лукавштином, а не очекивати од својих садашњих америчких господара (били они републиканци или демократе) да вас хумано третирају и да се одрекну своје доминације.
- У свјетлу ове хисторијски доказане реалности, Ј. Харфф је савршено искрен када каже: "Није наш посао да провјеравамо информације... Наш посао је да убрзамо оптицај информација које су повољне за нас..."
- Дакле, као дио империјалистичког система, ПР агенције морају учинити дјелотворним америчке војне, економске, политичке и друге акције у манипулативном смислу. Не зато да би провјериле истинитост информација него да "буду професионални", да "изврше посао" ("Ми смо професионалци... Имали смо посао да урадимо...").
- Подсјетимо се нечега у вези медијске етике: свако новинарско образовање укљућује правило, на првом мјесту, провјере истинитости информација прије објављивања.

*Али, којим чудом, Ruder Finn, Нill & Knowlton  и друге агенције за односе са јавношћу, не провјеравају информације! Само их шаљу наоколо!
*Поврх тога, на стотине новина, радио и ТВ станица (опет неким чудом!) не провјеравају информацију коју им шаље Ruder Finn. Само их објављују!
*Чак ни сенатори, предсједник САД и други политичари (опет неким чудом) не провјеравају информације послане од Ruder Finn-а. Они им једноставно вјерују и на основу тога доносе одлуке о започињању војних интервенција и ратова!
Само би идиоти могли вјеровати да су све ово случајности!

„Лаж-Гебелс службе“

Према томе, јасно је да, када земље „међународне заједнице“ одлуче да започну рат, мора постојати нека врст службе (центра, организације) која окупља различите врло способне специјалисте чији је задатак да перманентно производе лажи и фабрицира догађаје да би дискредитирали одређену земљу или политичке снаге у њој.

-Главне теме које су ове службе користиле да би оцрниле изабране жртве (земље, политичке снаге, индивидуе) биле су:

* убијање дјеце, жена и старих људи,
* убијање затвореника непосредно након хапшења или у "концентрационим логорима",
* систематско силовање,
* систематско етничко чишћење,
* геноцид.

- Да би се оправдале екстремне политичке, економске (ембарго) и војне мјере (необјављени рат) које погађају "лоше момке", али и да би се прикрили злочини почињени од "добрих момака", производе се "специјални догађаји".
Обично, западне тајне службе организирају скупа са "добрим момцима" убиства-"изненађења" и масакре властите популације. Пошто се мисли да "добри момци" не би никада убијали властиту популацију, онда се одговорност пребацује на "лоше момке" и они бивају кажњени за злочине које нису починили.
- Ова "лаж-Гебелс" служба (може бити и ПР агенција), дјелује у сурадњи са врло уским дијелом владајућих елита у циљу провоцирања и вођења ратова, економских санкција, итд.

Нису сви чланови елите упознати са постојањем ове перманентне службе производње лажи. На примјер, генерали МцКензие и Мицхаел Росе су били на челу мировних снага УН-а у Југославији. Покушали су бити објективни и поштени, показујући у неколико наврата да "лоши момци" (Срби) и нису тако лоши а да "добри момци" и нису тако добри, можда да су чак и лошији од "лоших момака". Владајући дио западне елите није цијенио овакво кршење правила игре и преузео је неопходне кораке да се ослободи неподобних официра. Оба генерала су оптужена за којекакве ствари укључујући "силовања Муслиманских жена" као и да су на платном списку Срба (!), и били су након тога смијењени.

Фритз Калсховен, професор интернационалног права у Норвешкој и предсједник УН Комисије за ратне злочине, морао је дати оставку зато што је посумњао у истинитост исфабрициране монтструозне приче о српским "камповима за силовање" у Босни и Херцеговини.

- Пошто је "лаж-Гебелс" служба у уској сурадњи са шпијунским организацијама које дјелују тијеком важних догађаја и процеса (нпр. уништавање Ирака, Југославије, итд.), она такођер руководи и водећим средствима информирања. Сваки пројекат који ова служба организира мора проћи кроз свјетски главне медије.
- Могући начин функционирања ових "лаж-Гебелс" служби укључује:

*Свака измишљена акција захтијева разрађену шпијунску мрежу у земљи која ће дјеловати против одабраног ''жртвеног јарца", која је у стању да открије одређене групе и појединце унутар домаће популације које би могле бити објекат манипулације и корупције, лоцира мјеста и начине наводних злочина и слично.

На примјер, када дође до рата, логори за затворенике могу бити названи "логори смрти" или "концентрациони логори", а домаћа шпијунска организација је задужена да пронађе та мјеста, "свједоке", итд.

*Ова информација служи "лаж-Гебелс" служби за креирање митова, као на примјер оног о "српским концентрационим логорима".
*Издаје се наређење одабраним медијима да направе вијести и извјештаје на ту тему, да интервјуирају претходно истрениране лажне "свједоке", да створе "необориве материјалне доказе" (фотографије, видео-филмове, магнетофонске траке и сл).
*На примјер, 1992. Срби су одобрили "новинару" Р. Гутман-у да посјети логор затвореника у Мањачи (Босна). На повратку, Гутман-у је написао чланке о српским "концентрационим логорима" на Мањачи и "логору смрти" у Омарској за што је добио Пулицерову награду.

Овдје налазимо, са становишта новинарске етике, низ неприхватљивих ствари:

1) Да су ти концентрациони логори стварно постојали, да ли би их Срби заиста некоме показивали?
2) Гутман никада није видио логор затвореника у Омарској, који је унаточ томе назвао и описао као "логор смрти"!
3) Гутман је добио информације о наводним злочинима који су се дешавали у српским "концентрациним логорима" и "логорима смрти" од свега двојице "свједока" - два Муслимана, особа које су припадали заинтересираним ратним странама.
4) Чак је и сам Гутман признао да се приче "свједока" не могу провјерити!
5) Добар дио својих чланака Гутман је написао у Загребу.

Унаточ томе, без доказа, "међународна заједница" је казнила Југославију намећући јој економске санкције.

*У овом и сличним примјерима лажиране реалности за коју су се оптужили Срби ("концентрациони логор" у Трнопољу, прича Qendrese, итд.) новинари су били вођени локалним шпијунским мрежама. Највјеројатније да је већина новинара то урадила добровољно, са намјером да превари јавност, а други су вјеровали да је оно што су чули била истина пошто нису ни знали да их води "невидљива рука" тајних служби.
*Ове приче о "сензационалној криминалној активности" изабраних "жртвених јарца" су често дистрибуиране од стране ПР агенција, утјецајним медијима, новинским агенцијама, политичарима, итд.
*Западни предсједници држава, дипломате и сл., активни учесници у исфабрицираним збивањима, увијек изгледају врло изненађени тежином наводних злочина почињених од стране "лоших момака". Обично након тога они изјаве како "се нешто мора учинити и то хитно".
*Наравно, све је већ унапријед припремљено за наредну "хуманитарну акцију" (рат, ембарго, пресија САД-а у међународним форумима, итд.).
*И читава траги-комедија почиње. 

У понедељак читајте нови текст Емила Влајкија “Српски “логори смрти”. Остале текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА