Пише: Милан Видојевић
Египатски председник Садат замолио је Абу Ијада да посредује. Овај је то прихватио и када је први пут разговарао с отмичарима из контролног торња били су арогантни и претећи настројени. Постепено је кроз разговор успео да их наговори да пусте макар део путника. У међувремену, председник Садат се сложио да ослободи петорицу ухапшеника и они су авионом пребачени у Тунис. Тако су се две групе отмичара среле у авиону, а Абу Ијад је издејствовао пуштање свих путника за слободан одлазак отмичара у земљу коју сами изаберу. Изабрали су Либију. Абу Ијад је контактирао тадашњег шефа либијске обавештајне службе, Абдел Мунима ал-Хунија, и овај се сложио да отмичари долете у Триполи. Прихватио је захтев Абу Ијада да отмичари буду предати представнику ПЛО у Либији.
Када је Абу Ијад стигао у Триполи дан касније, установио је да су, упркос договору, атентатори пребачени у Бенгази где су, у знак протеста због начина на који је туниска влада поступала у овом случају, заузели туниски конзулат.Очигледно је Гадафи сређивао своје ситне проблеме с Тунисом. Абу Ијад је сматрао да је цела ова ствар била скандалозна. Касније је описао свој сусрет с Гадафијем и разговор с њим.
"Зашто није испоштовао наш договор да преда атентаторе ПЛО-у? Ја сам, после свега, спасао његову репутацију разрешивши кризу мирним путем. Да се она завршила насиљем, његова веза са атентаторима била би јавно обелодањена!
Правио се да није упознат с целом ствари а онда ме је упитао ко је са либијске стране одговоран за грешку. Одговорио сам да су то људи из његове обавештајне структуре, Саџид Гадаф ал-Дем и Абдала Хиџази. Позвао их је и укорио на начин као да су у школи, уз доста кикотања. Рекао је да жели да се отмичари предају мени већ сутра. Они су се смејали, климали главом и изашли.
На одласку, упитао сам ал-Хунија да ми објасни пуковниково понашање. Да ли је ово његово уобичајено понашање? Да ли нема довољно ауторитета код својих људи да би га схватили озбиљно? Ал-Хуни се окренуо ка мени, 'Немој да те ово одведе у заблуду,' рекао је.
'Слушај ме, он је вук у јагњећој кожи.' Ово је опис Гадафија који нисам никад заборавио."
Инцидент илуструје стрес, непријатност и маничне маневре наметнуте Фатаху и арапским режимима у настојању да контролишу овакве терористичке операције. Јер, операције тог типа, у оно време, имале су мало тога са одбраном палестинског циља а много више са непријатељством између арапских земаља и међу самим Палестинцима.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 4, 2021
Фатах је направио велику грешку убиством Ахмеда Абд ал-Гафура. Његово убиство увело је насиље у унутрашње палестинске односе, кога до тог тренутка углавном није било. Смрт ал-Гафура ослободила је жесток талас Абу Нидалове природе и дало му изговор за његова каснија убиства Палестинаца.
Зашто се Фатах није ослободио Абу Нидала на исти начин? Одговор је дао управо Абу Ијад у једном разговору. "Веровао сам да постоје два начина како се с њим може поступити. Један је био да га сасечемо, као што су многи желели. Други је био да га преобратимо. Упркос свему, веровао сам у то. Фатах је могао да убије Абу Нидала када је дошао у Либан 1974. године, али то није учинио јер је у то време само тражио реформе.Да смо убили сваког ко је позивао на реформе у ПЛО, морали би смо да убијемо хиљаде људи," објаснио је, смејући се. "Било како било, тврдили смо да је наш покрет био демократски и ово је био начин да то докажемо."
Абу Ијад је осећао да је Нидалов став био значајан глас критике ПЛО, критике коју је на неки начин сам осећао. "Желео сам да га пустим на наш покрет како би послужио као коректив трендова са којима се ја нисам слагао," рекао је Абу Ијад, упркос Арафатовог убеђења да је Абу Нидал био опасан.
Била је то погрешна процена Абу Ијада због које ће горко зажалити у годинама које су долазиле и која га је на крају коштала живота.
Остале делове фељтона читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
