Дипломирао је Светску књижевност 1987. у Београду, напустио постдипломске студије и на годину дана отишао у Лондон где је радио најтеже физичке послове у ноћним сменама од дванаест часова. Потом се вратио у Београд где је одлучио да постане новинар.
Са колегом Војиславом Туфегџићем аутор је књиге и култног документарног филма “Видимо се у читуљи”.
Кнежевић 1998. напушта новинарство и постаје искушеник у манастиру Студеница. После две и по године из Студенице одлази на Свету Гору где је 2004. замонашен у манастиру Хиландар. Добио је монашко име Ромило. Обнавља магистарске студије 2007. да би наредне три године на Светој Гори писао дисертацију “Време и сазнање – Теолошко читање Марсела Пруста.” Потом уписује докторске студије на Оксфорду да би 2016. одбранио дисертацију. После две деценије се вратио у Београд.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 9, 2021
“Покушавао сам да нађем посао у Београду на неком од факултета или института. Међутим, испоставило се да никоме није потребан научник са докторатом из Оксфорда. Срећом, људи са Универзитета у Нишу су имали разумевања. Сада сам запослен као научни сарадник у Иновационом центру Универзитета у Нишу где настављам истраживање о питању људске слободе. Такође настављам да се бавим филмом и књижевношћу”, рекао је Кнежевић.
На питање да ли се исплатило писање и снимање филма о турбулентним деведесетим годинама прошлог века он каже:
“Свако истинско стваралаштво неповратно шири биће ствараоца и онога ко са тим делом долази у додир. У том погледу писање књиге и прављење филма су се свакако ‘исплатили’”.
Он је у интервјуу за Политику и открио како је дошло до наслова - "Видимо се у читуљи."
- Ко је кумовао том наслову?
- Припадник паравојних формација ‘Жути мрави’ који ме је на растанку поздравио том синтагмом.
Филм је освојио многе награде у земљи и свету али је ипак било оних који су тврдили да пропагира криминал.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 7, 2021
“’Видимо се у читуљи’ приказује криминал у часу његове кулминације и са три сахране показује како се окончава такав живот. Ваља се запитати какву алтернативу наша култура нуди младима када их магнетски привлачи живот који се окончава читуљом. А привлачи их зато што појављивање у новинској читуљи значи славу, макар и постхумну, и кроз њу победу над заборавом и смрћу. Ни ‘Кум’ па ни ‘Скарфејс’ се баш не окончавају хепиендом, али већ деценијама хипнотишу гледаоце. Моралисање и идеологија, поред тога што убијају уметност, никада никог нису одвратили од криминала. Тешко је бористи се против огромне привлачности зла, поготово када се иза злог делања крије жудња за победом над ништавилом смрти. Зло се потискује само још снажнијом силом, оном која заиста може да превазиђе смрт. Колико је уметника способно да ту силу пронађе? Трагање за њом и њено описивање биће тема мог будућег филма и романа", рекао је Кнежевић.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 7, 2021
Међу онима који се појављују у филму су и Кристијан Голубовић, Буца Џамбас, Жељко Рутовић, Борис Петков.
Упитан да направи паралелу између људи са маргине тог времена и данас, Кнежевић каже да је само неколико њих схватило да је главна тема филма покушај да се победи смрт.
"Бане Гребенаревић, најмлађи актер филма, понавља синтагму ‘обични смртници’. Питао сам га шта под тим подразумева. Рекао ми је да су то они људи који за цео свој живот не доживе колико ми за један једини дан. Он жели да избегне судбину тих ‘обичних смртника’. Дакле да постане ‘бесмртник’. Наслов филма ‘Видимо се у читуљи’ заправо значи: видимо се тамо где моје име, макар и кроз смрт, неће никада бити заборављено. Данас су овакви ликови сасвим ретки. То је оно што нас разликује од деведесетих”, рекао је Кнежевић.
Како је доктор Антонијевић запушио уста свим поборницима вакцинације погледајте ОВДЕ.
Извор: Мондо
