Пише: Емил Влајки
Јучер, у петак, 10 просинца, Република Српска је, на крају посебне, повијесне сједнице Народне скупштине, рекла „не“ дијелу међународне заједнице, посебно САД-у, Енглеској, Њемачкој, Француској и Италији. Ова квинта је хтјела, уз помоћ проституираног Уставног суда БиХ, развластити Српску земље, шума, вода и некретнина у корист унитарне, „грађанске“, бошњачке БиХ, и наново је покушала, Инцковим законом, прогласити Србе геноцидним народом. Али Република Српска је рекла „доста“ декадентном Западу који све више ради на својој пропасти кроз „нова људска права“ и кроз мигрантску политику. „Прешли сте 'црвену линију' и ми враћамо све надлежности које сте нам отуђили од Дејтона до данас служећи се насиљем које у свијету није виђено од колонијалних времена!“
Чак и да су точне тврдње опозиције и међународних чимбеника да је Додикова коалиција урадила то, у суштини, фиктивно, како би себи покушала осигурати предстојеће изборе, а и амортизирати свој, наводно, криминал и корупцију, то ништа не мијења гледе повијесности овог чина. Ови негативни наводи нису точни, барем када се ради о Додику. Он је могао бити услужан у односу на „господаре свијета“, који подржавају многе антинародне режиме широм планете, изјаснити се против Руса и наставити живјети као „частан човјек“. Али он је зграбио прву прилику која му се учинила повољном како би вратио достојанство Републици Српској. Тим чином, ставио је у опасност себе и своју породицу. Доказао је да није кукавица као његова опозиција која вегетира на јаслама Запада. И ма што год да се деси, Додик је овим чином заувијек постао повијесна личност српског народа.
Ово се, посве вјеројатно, неће добро завршити.
Након јучерашњег догађаја, постоје два основна сценарија.
Први је кроз дипломатску активност, с тим да се Додику даду неки уступци као што су одлазак тројице страних судаца из Уставног суда БиХ, укидању Инцковог закона о кажњавању негирања геноцида и слично, а да Додик одустане од поврата надлежности. Можда.
Међутим, поједине земље Запада су врло таште, и настојат ће се осветити Додику кад-тад.
У овом часу, Запад преко својих обавјештајних и војних служби, ствара сценарије о обарању Додика и „дисциплинирању“ Републике Српске. У том смислу, оно што изгледа најлогичније је изазивање инцидената/сукоба од стране исламских фундаменталиста на териториј Републике Српске. То би био добар изговор за интервенцију НАТО трупа које би окупирале главне центре српског ентитета, обориле садашњу власт и на њено мјесто устоличили опозицију.
Оно што Запад не зна, то је да ли би Руси том приликом војно интервенирали. Ако процијене да се то неће десити и ако то буде точно, Републике Српске, практично, више неће бити. Она у многоме личи на, вриједну дивљења, Ужичку Републику. Колико ће трајати њена слобода, остаје да се види, с тим да су чуда увијек могућа.
LONG LIVE REPUBLIKA SRPSKA!
Предходне текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
